Paraziti kod pasa i mačaka

Proleće je “iza ćoška”, a iskusni vlasnici i veterinari širom regiona znaju da to znači mnogo lepih stvari, ali da bi bezbrižno uživali sa ljubimcima, znači i da je već uveliko vreme za razmišljanje o prevenciji i preventivno delovanje. Mart je pravi mesec parazitologije, pa ćemo ga obeležiti učenjem o najčešćim, ali i onim manje poznatim parazitima koji veoma često muče naše ljubimce. Naučićemo šta su rizici, kako se uklanjaju, ali i kako se pronalaze ako do infekcije ipak dođe. Naravno, uz malo pomoći naših saradnika, veterinara u ambulantama, razumećemo i lečenje i profilaksu protiv ovih neizbežnih vesnika proleća, ali i kako da se čuvamo onih koji mogu biti opasni i za nas, vlasnike ljubimaca. Uživajte bezbrižno u dolasku proleća uz VetLab. Stojimo na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice!
marcus-wallis-hfYqe2JnKlc-unsplash

SPOLJAŠNJI PARAZITI

Nažalost, većina kućnih ljubimaca sretne se bar jednom u životu sa nekim spoljašnjim, odnosno ekto parazitima. Ova bića, kako im naziv i kaže, žive na koži, u dlaci, ušima ili očima životinja i hrane se najčešće (ali ne isključivo) krvlju. Srećom u današnje vreme dostupan je veliki broj efikasnih preparata za prevenciju infestacija buvama, krpeljima, vašima itd. Međutim, uspešnost prevencije zavisiće najviše od vaše posvećenosti redovnim tretmanima vašeg ljubimca. Iako sami po sebi ne moraju biti opasni, ovi paraziti mogu biti prenosioci veoma opasnih bolesti i dovesti do trajnog narušavanja zdravlja vašeg krznenog prijatelja.
Šuga
Šuga je bolest koju izaziva parazit Sarcoptes scabiei – šugarac, koji živi na domaćinu tako što buši tunele u spoljašnjem sloju kože. Zbog toga, šugu prati tipičan svrab, opadanje dlačnog pokrivača i oštećenja kože koja neretko dovode do sekundarnih (bakterijskih, gljivičnih) infekcija. Veoma se lako prenosi, što čini da ga je teško iskoreniti ukoliko inficirana životinja boravi u prostoru sa više drugih životinja – prenosi se direktnim kontaktom i opremom za higijenu. Dijagnostikuje se tako da nakon pregleda veterinar uzima kožni skarifikatsa delova oštećene kože. Terapija postoji, veterinar će uvek u zavisnosti od slučaja prepisati adekvatan protokol, ali se u osnovi koriste antiparazitici i eventualno kortikosteroidi. Takođe, postoji i ušna šuga, koja je dosta česta kod kućnih ljubimaca. Uzročnik je Otodectes cynotis koji parazitira na koži spoljašnjeg ušnog kanala. Prepoznatljiv je po pojačanom i neretko tamnom ušnom cerumenu, naravno i ovde je prisutan intenzivan svrab, te češanje ljubimaca u predelu glave i uha. Dijagnoza se, kod problema sa svrabom uha, najbolje postavlja analizom Otitis externa, uz napomenu da je potrebno analizirati skarifikat uha. Ovi paraziti su veoma uporni i potrebno je da se terapija sprovodi tačno onako kako veterinar navodi, bez prekidanja i uz sve mere higijene. Iako nisu opasni, pojedinačni slučajevi se mogu zakomplikovati i zato je važno korisiti prevenciju tokom cele godine. Kod komplikovanijih slučaja, veterinarima je na raspolaganju naš Dermatološki profil sa stručnim mišljenjem.
Demodikoza
Demodikoza je oboljenje kože koje izaziva parazit iz roda Demodex. Najzastupljeniji je Demodex canis, koji normalno nastanjuje folikule dlaka i izvodne kanale lojnih žlezda i najčešće ne izaziva probleme svojim pristustvom. Problem nastaje kada psu oslabi imunitet, jer se tada paraziti previše razmnože. Neke rase pasa su podložnije pojavi demodikoze i to su: šar-pei, engleski i francuski buldog, bul terijer, bostonski terijer, zapadnoškotski beli terijer, američki staford i erdel terijer, nemački bokser, doga, doberman, vajmaraneri. Dijagnoza se postavlja uzimanjem skarifikata. Postupak jeste neprijatan, ali nije bolan i ne zahteva sedaciju. Skarifikovanje je važno i pri praćenju oporavka, jer je neophodno da dva uzorka za redom budu negativna kako bi se terapija obustavila. Više o ovom parazitu i bolesti pročitajte na našem blogu. U VetLabu vam je dostupan Dermatološki profil sa stručnim mišljenjem koji obuhvata bris kože, dlaku, skarifikat, otisak pločicom i celofanski bris – i sve to uz mišljenje specijaliste veterinarske dermatologije.
Krpelji
Ranije se smatralo da su krpelji aktivni samo u toplom delu godine (proleće i leto), međutim kako evolucija napreduje, tako su se i krpelji prilagodili životu i na niskim temperaturama. Sada se smatra da su prisutni i aktivni tokom cele godine, pa je neophodno štititi ljubimce bez prekida. Pored toga što sisaju krv i mogu izazvati alergijske reakcije, krpelji su opasni jer prenose bolesti:
🩸Babezioza
🩸Anaplazmoza
🩸Erlihioza
🩸Lajmska bolest
🩸Paraliza prouzrokovala ujedom krpelja
🩸Rocky Mountain groznica
Prvi simptomi bolesti mogu da se jave i do 10 dana nakon skidanja krpelja. Posledice neuspelih odstranjivanja nisu naivne, pa ukoliko niste sigurni da možete da izvadite krpelja na pravilan način, odvedite svog ljubimca kod veterinara. Kao i kod većine drugih bolesti, preventiva je najbolji lek. U VetLabu možete da proverite da li je vaš ljubimac zaražen: Paraziti u krvi / Anaplasma phagocytophilum At / Ehrlichia canis At / Laboklin: Borrelia, Anaplasma, Babesia, TBE/
Buve
Ako ste ikada imali ljubimca, malo je toga što ne znate o buvama. Ipak, nije na odmet podsetiti se nekih ne tako poznatih podataka.
🩸 Buve ujedaju i piju krv domaćina i do 10 puta dnevno.
🩸 Žive ne samo u krznu ljubimaca, već svuda okolo.
🩸 Položena jaja ne mogu da se zalepe za dlaku, te ispadaju u okolnu sredinu.
🩸 Legu se kada su uslovi optimalni – vlažnost, toplota, prisutnost domaćina. Obično je to u proleće, ali zbog grejanja je moguće tokom cele godine
🩸 Mogu izazvati infekcije, alergije i preneti druge parazite.
🩸 Antiparazitici ubijaju buve kada su na ljubimcu – normalno je da ih vidimo na krznu životinje i kada su zaštićene, jer umiru u roku od 24 sata.
Važno je da redovno, prema preporukama veterinara, štitite svoje ljubimce. Posle izlečene infestacije, savetujemo da se sa veterinarom konsultujete o prevenciji.
Očni crv
Telazija je parazit i spada u grupu nematoda-filarija koja parazitira u oku životinja i kod čoveka. Parazit spada u zoonoze i prenose je domaće muve, najčešće od maja do septembra.
Telazija izaziva ozbiljnu iritaciju oka, iscedak (sa i bez bakterijske infekcije), jako suženje oka i konjuktivitis. Već golim okom, makroskopski se mogu videti dugački beličasti crvi na beonjači kako se pomeraju. Terapija se sastoji u fizičkom uklanjanju pincetom većine jedinki, ispiranju oka fiziološkim rastvorom radi što temeljnijeg uklanjanja debrisa i parazita, bez hirurske intervencije. Brisom oka se utvrdjuje da li postoji još i sekundarna bakterijska ili gljivična infekcija. Prevencija se sastoji u stavljanju topikalnih preparata koji deluju kao repelenti.
Đardioza
Vaš pas je redovno čišćen od crevnih parazita, ponaša se sasvim normalno, ali povremeno ima dijareju ili retku stolicu? Vrlo je verovatno da je inficiran Giardiom. Đardioza je crevna infekcija koju izaziva protozoa Giardia duodenalis. Infekcije pasa su česće u sredinama gde boravi veći broj životinja, kao što su parkovi za pse, pansioni, odgajivačnice.
Simptomi ove infekcije nisu karakteristični kao kod drugih bolesti creva i zato se vrlo često i ne otkriju na vreme, pa đardioza postaje hronična. Uzročnici dijareja kod pasa mogu biti brojni i zbog toga Đardia ostaje neotkrivena i narušava zdravlje psa.
Zbog toga se preporučuju redovne kontrole. Sumnja na infekciju Giardijom postavlja se kliničkim pregledom veterinara, uz detaljnu anamnezu, a sa sigurnošću se potvrđuje samo laboratorijskom dijagnostikom – u uzorcima fecesa,ELISA testom.
Za analize stolice se preporučuje prikupljanje tri uzastopne stolice psa, mada je nekada potrebno uraditi ponovljeni pregled stolice, jer se Giardia nekada izlučuje samo povremeno. Prevencija infekcije ovim parazitom ne postoji u vidu preparata, ali se savetuje visok nivo higijene i redovna kontrola. Više pročitajte ovde.
Kokcidije
Kokcidioza je bolest, kod pasa i mačaka uzrokovana cistoizosporama, koje živi i razmnožavaju se u crevima sisara. Na nju ćemo posumnjati kada kod ljubimca primetimo učestalu dijareju. Klinički nije od značaja tačna determinacija prisutnih parazita, a često su udružene 2 ili čak 3 vrste kokcidija, a veoma su česte kombinovane infestacije sa drugim parazitima.
Psi i mačke se inficiraju oocistama iz spoljne sredine ili preko prelaznog domaćina (glodara). Uglavnom predstavlja problem u odgajivačnicama, a naročito su osetljivi mačići i štenad, odnosno mlade životinje. S druge strane, oociste se mogu naći i kod zdravih pasa, bez ikakvih simptoma. Mogu nastupiti pri padu imuniteta iz brojnih razloga.

Simptomi mogu biti: tečna dijareja, abdominalni bol, povraćanje, anoreksija, gubitak kilograma. Kod zdravih pasa kod kojih se pronađu cistoizospore potrebno je lečenje, sve dok su u izmetu prisutni paraziti, zato što ako se ne leče mogu biti rezervoar infekcije. Dijareje uzrokovane cistoizosporama kod štenadi i mačića se moraju lečiti. Lečenje obično traje najmanje dve nedelje, a u nekim slučajevima i duže.

U sprečavanju širenja infekcije presudni su:
1. Visok nivo higijene adekvatnim sredstvima
2. Redovno čišćenje fecesa
Toksoplazmoza
Toksoplazmoza je bolest prouzrokovana protozoom Toxoplasma gondii. Toxoplasma gondii je intracelularni parazit, nastanjuje se u svim toplokrvnim životinjama. Prenosi se i na ljude, unošenjem oocisti putem povrća, iz zemlje, vode ili nedovoljno kuvanog mesa.
Mačke su ciljani domaćini, i jedino se kod njih parazit izbacuje iz organizma putem fecesa, te tako širi – infektivne su nekoliko dana po izbacivanju. Oociste su veoma otporne i dugo opstaju u spoljašnjoj sredini. Mačke i psi mogu da pokažu simptome koji su nespecifični za ovu bolest: temperatura, gubitak apetita, manjak energije. Ukoliko se zakomplikuje, bolest može da izazove probleme poput zapaljenja u oku, u plućima , aritmije u srcu, ili brojne digestivne ili neurološke simptome.
Prvenstveno su ugrožene životinje koje se hrane napolju, ili imaju na raspolaganju sirovo meso, smeće, ili koje se hrane lovinom. Jedina prevencija je ukidanje ovog izvora zaraze, ali izlaženje napolje i dalje može dovesti do zaraze.
Dijagnostikovanje može uraditi samo veterinar, i to uz dijagnostiku veterinarske laboratorije odnosno pretragama iz krvi. Pored testa na toksoplazmu, veoma je važno da se urade i krvna slika i još neki parametri, kako bi se tačno utvrdilo stanje životinje.
Trudnice bi trebalo da se sa stručnim licem konsultuju oko zaštite od toksoplazme, s obzirom da je ova bolest za njih posebno visokog rizika. Ipak, važno je napomenuti da mačke nisu jedini, ni najčešći izvor zaraze, već se ljudi mogu inficirati i kroz neoprano voće, povrće, nedovoljno obrađeno meso ili radom u bašti, vodom iz prirode itd. Više na …
Babesia
Čuli ste za krpeljsku groznicu, babeziozu i piroplazmozu? U pitanju je ista bolest, koju izaziva ujed krpelja, kao prenosioca krvnog parazita Babesia canis i Babesia gibsoni. Paraziti, nakon ulaska u krv uništavaju crvena krvna zrnca, što se primeti i na samom ljubimcu. Prisutni su simptomi poput malaksalosti, opadanja apetita i visoke temperature, a sluzokoža prvo bledi, a kasnije i požuti. Posledica ovog procesa je i anemija, koja dodatno slabi životinju.
Vreme je i ovde od presudnog značaja, pa nije na odmet da ukoliko vaš ljubimac i zakači krpelja, što pre obavite konsultacije i eventualne analize u dogovoru sa veterinarom. Pratite ponašanje, kao i promenu boje urina, i budite na oprezu. Vi najbolje poznajete svog ljubimca. Čak ni najbolji preventivni preparati nisu svemoćni – ako slutite da je došlo do kontakta, najbolje je biti siguran. Lečenje od babezije nije komplikovano, ali uspeh zavisi i od pravovremene reakcije. Što je duže babezija u organizmu, to je ishod lečenja neizvesniji i prognoza lošija. Zato, uživajte uz preventivu u prirodi, ali budite i na oprezu. U VetLabu su vam dostupne sve analize neophodne za dijagnostiku babezioze, ali i lečenje i praćenje stanja organizma, ukoliko do infekcije ipak dođe.
Plućni paraziti vs Srčani crv
Helminti – Parazitske gliste
Paraziti koji važe za veoma česte, i možda najpoznatije među vlasnicima, su crevni paraziti. Iskusniji vlasnici znaju da je najbolji put prevencija – redovna dehelmintizacija ljubimaca nekim od sredstava koje preporuči veterinar. Ipak, dešava se da i mimo toga dođe do infekcije. 
Simptomi
Nisu specifični ni za jednu vrstu parazita, pa je teško tačno znati šta je problem. Uglavnom su to: promene u apetitu, loš kvalitet dlake, naduven i bolan stomak, dijareja, povraćanje itd. Moguće je da životinja, ako je inače u dobrom stanju, gotovo nema simptome dok infestacija ne odmakne. 
Dijagnoza
Ukoliko veterinar posumnja na infestaciju, dijagnoza se postavlja pregledom uzorka stolice. Veoma je važno da se otkrije vrsta, jedna ili više, prisutnih parazita, kako bi se primenilo adekvatno lečenje. Kombinovane infekcije i infestacije različitim uzročnicima su veoma česte. Radi precizne dijagnoze preporučuje se sveobuhvatna analiza stolice – koprokultura i koprološki pregled, a nije na odmet i test na Đardiju.

Takođe, većina ovih crevnih parazita zarazno je i za ljude, pa je još važnija prevencija zaraze kod ljubimca. Preporuka je da se izmet ljubimca nosi na kontrolu barem 2-3 puta godišnje (u zavisnosti od količine kontakta sa potencijalnim izvorima zaraze).

Postoji mnogo različitih vrsta, navešćemo samo neke:
🩸 Nematode – oble gliste. u koje spadaju : Toxocara canis, Toxocara cati, Uncinaria stenocephala, Ancylostoma caninum, Trichuris vulpis…
🩸 Cestode – pantljičare – Echinococcus granulosus, Echinococcus multilokularis, Dipylidium caninum, Taenia vrste, Multiceps multiceps, Mesocestoides spp.
Pored antiparazitika, prevencija podražumeva i higijenu ruku pri kontaktu sa svim životinjama, pogotovo onim nepoznatog statusa. Takođe, higijena stana, okoline gde životinja boravi, zatim adekvatna ishrana (termički obrađena), čišćenje posipa odnosno dvorišta od izmeta i slično.