DNK testovi za mačke su razvijeni upravo kao preventivna mera, za detektovanje gena koji uzrokuju bolesti mačaka svih rasa. Njihova uloga u održavanju zdrave populacije konstantno raste, kao i njihov značaj za odgovornog odgajivača u planiranju legla, da spreči pojavu naslednih bolesti kod mačića.
Više o parenju i nasleđivanju pročitajte na felisserbica,rs →
Policistična bolest bubrega je nasledna bolest, prvenstveno kod mačaka persijskog tipa. Mačići se rađaju sa cistama na bubrezima, koje se postepeno, tokom odrastanja, uvećavaju i vrše pritisak na tkivo bubrega. Zahvata oba bubrega, s obzirom da je bolest nasledna, i oni postepeno prestaju da vrše svoju funkciju. Ciste uglavnom ostaju neotkrivene sve dok ne postanu dovoljno velike i brojne da izazovu otkazivanje bubrega i povećanje abdomena.
Mačka, inače vešta u skrivanju problema, ni kod PKD ne pokazuje nikakve kliničke simptome. Zato je veoma važno testirati ih na vreme, kako biste redovno kontrolisali zdravstveno stanje vaše ljubimice. Dugoročna prognoza pacijenta sa policističnim bubrezima zavisi od momenta otkrivanja bolesti, odnosno zahvaćenosti bubrega. Nekim mačkama koje imaju PKD se, uz rano otkrivanje i pravilnu ishranu i negu, život može produžiti.
Progresivna atrofija mrežnjače je izraz koji se koristi da opiše grupu genetskih poremećaja čiji je rezultat degeneracija i atrofija, odnosno gubitak mrežnjače. Mrežnjača je sloj ćelija koje su osetljive na svetlost u zadnjem delu oka. Predispozicija za ovu bolest može dovesti do progresivnog pada kvaliteta vida, a u nekim slučajevima može dovesti i do slepila.
Ova bolest ima nekoliko podoblika, u zavisnosti od rase mačaka koje pogađa. Ipak uglavnom svi mačići progledaju na vreme, i tek vremenom se razvijaju prvi simptomi. Neki od njih su preosetljivost na svetlo, crvenilo, kao i lošija orijentacija, a neretko ih prati i promena u ponašanju, ili raspoloženju.
Nažalost, bolest je neizlečiva, a jedina prevencija je odgovorno odgajanje. Zato je važno DNK testiranje mačaka za uzgoj i isključivanje iz parenja mački koje su nosioci ovih gena. Rase koje najčešće nose gene su: Angora, Birman, British Short and Longhair, Persian, Ragdoll, Russian Blue, Scottish Fold, Bengal, Abyssinian, American Curl/Wirehair, Balinese, Cornish Rex, Javanese, Thai.. U VetLabu su vam dostupni testovi za pd-PRA, b-PRA, rdAc-PRA i rdy-PRA.
Ova nasledna bolest pogađa uglavnom rase poput abisinskih, somalijskih, singapurskih, bengalskih mačaka, kao i mejn kun, sibirske i norveške šumske. Oko 23% bengalskih, 12% mejn kuna i 10% abisinaca su nosioci genetske mutacije povezane sa PK.
Deficit PK se manifestuje kao anemija, čija težina zavisi od same životinje, a nedostatak piruvat kinaze dovodi do ranog uništenja crvenih krvnih zrnaca. Simptomi često variraju ali podrazumevaju simptome uobičajene anemije: letargija, dijareja, bleda sluznica, gubitak apetita i težine, žutica i poremećaji u ishrani. U većini slučajeva, životinja može nadoknaditi svoju biološku anemiju. Umereni simptomi se mogu pojaviti isprekidano, tokom perioda stresa u okruženju, a lakši slučajevi do izražaja dođu tek u poznijim godinama.
DNK test omogućava rano otkrivanje gena kod mačke koja će verovatno razviti bolest i omogućava odgajivaču da postupi odgovorno kada je parenje nosilaca u pitanju.
Pratite nas