dermatofiti

Dermatofiti, dermatofitoza kod pasa i mačaka

Piše DVM Boris Popović, VetLab

Šta su dermatofiti?

Termin dermatofiti odnosi se na gljivice koje izazivaju infekcije kod ljudi i drugih životinja. U ovu grupu spada preko četrdeset vrsta gljivica iz tri roda: Trichophyton, Microsporum i Epidermophyton. Ove gljivice inficiraju keratonizovana tkiva, tj. kožu, dlačne folikule i nokte/kandže. Iako su svi dermatofiti zoonoze, neke vrste lakše inficiraju ljude, ili određene vrste životinja (recimo, Trichophytob rubrum često izaziva infekcije kod ljudi, dok retko inficira druge životinje, ili Microsporum gypseum, koji se nalazi u zemlji, te od njega češće oboljevaju životinje koje vole da kopaju), druge vrste, kao što je Microsporum canis, jednako su opasne za kućne ljubimce i vlasnike, i prenose se bliskim fizičkim kontaktom. 

Simptomi dermatofitoze

Dermatofitoze se na koži uočavaju kao kružne promene, sa kojih je otpala dlaka. Kako se infekcija širi, krug postaje sve veći. S druge strane, vremenom, tkivo u sredini se zaceljuje i dlaka ponovo kreće da raste iz sredine, doduše, promenjenog kvaliteta, tj. tanja i lomljiva. Ove promene često ne izazivaju svrab, i ne smetaju životinji, mada se nekada svrab može javiti, pri čemu se javlja i crveni prsten i pogođeno tkivo se peruta. Kod inficirane životinje se često javlja više ovakvih promena istovremeno, i ako zahvati kandže, one postaju krhke, lome se i otpadaju. Neke životinje mogu biti inficirane dermatofitima, a da ne pokazuju nikakve kliničke simptome. Ovakve jedinke su naročit problem u situacijama kada na istom mestu živi više životinja, ili ako te životinje imaju blizak kontakt sa ljudima, jer čine perzistentan izvor infekcije, a nije uvek lako posumnjati na njih kao rezervoar, i dijagnostikovati im oboljenje. 

Dermatofiti – kako se prenose

Ranije je pomenuto da se ove bolesti šire bliskim kontaktom među životinjama i između vlasnika i ljubimaca. Međutim, spore koje ove gljivice proizvode su veoma otporne (nekada mogu preživeti čak i do dvanaest meseci), i tako se mogu naći u okruženju u kom inficirana jedinka boravi, i izazivati infekcije dugo nakon ozdravljenja. Često se mogu naći u četkama koje se koriste za četkanje životinja, ili na posudama za hranu, a s obzirom na to da se veoma čvrsto pripajaju za tkaninu, prostirke, tepisi i jastuci na kojima životinja leži mogu mesecima biti izvor infekcije. Bitno je napomenuti da, iako spore mogu biti prisutne u okruženju, kod zdravih jedinki se infekcija neće odmah javiti. Da bi usledila infekcija, mora postojati veći broj spora, kao i određena lezija na koži, kao recimo ogrebotina. S druge strane, deca, stariji ili imunokompromitovani ljudi I životinje su skloniji infekciji ovim gljivicama od ostatka populacije. 

Dermatofiti se teško otkrivaju mešu prstima na šapama

Mikrobiološke analize nisu skupe. Uzorkovanje je jednostavno. Nemojte rizikovati sa proizvoljnom terapijom.

Dijagnoza dermatofita

Postoje različiti vidovi dijagnostike ovog oboljenja, i svaki ima prednosti i mane, te je prepručljivo koristiti više metoda, ne bi li se bolest dijagnostikovala. Prvi simptom, na osnovu koga treba postaviti sumnju na ovu bolest, su kružne ili prstenaste promene na koži jedinke. Ovo je daleko od dovoljnog kriterijuma za postavljanje dijagnoze, jer postoji više patoloških stanja koja mogu izazvati ovakve promene, kao recimo bakterije ili paraziti. Takođe, i neka stanja koja nisu izazvana infektivnim agensima mogu izazvati ovakvo opadanje dlake (recimo endokrin poremećaji, ili poremećaji ponašanja usled stresa ili dosade, zbog kojih životinja pokazuje preterano higijensko ponašanje). Vudova lampa (Wood) je zgodno dijagnostičko sredstvo u kliničkim uslovima. Kada se pogođeno tkivo obasja ovom lampom, pojaviće se fluorescentni odsjaj, ukoliko infekcija izazvana gljivicom Microsporum canis. Međutim, ograničenje ove metode je u tome što niti sve gljivice iz roda Microsporum fluoresciraju, niti drugi dermatofiti. Isto tako, određene masti i drugi topikalni preparati koji se koriste u terapiji kožnih promena, mogu dati lažno pozitivan rezultat.

U laboratorijskim uslovima, mikrobiološko ispitivanje materijala se rutinski sprovodi. Materijal (u ovom slučaju dlaka sa korenom) se zasejava na selektivno diferencijalne podloge i inkubira do dve nedelje. Ova metoda jeste preciznija od Vudove lampe, ali i ona ima svoja ograničenja. Nekada uzorak nije adekvatan, ili se u uzorku nalazi premalo spora. S druge strane, ovi uzorci takođe mogu biti kontaminirani, te dati lažno pozitivan rezultat. Na kraju, PCR i ELISA metode jesu neuporedivo preciznije metode za dijagnostiku ovog oboljenja, ali se tu suočavamo sa problemom da ili ne postoje komercijalni kitovi, ili testovi jednostavno nisu lako dostupni. Prilikom sagledavanja slučaja treba uzeti u obzir da je period inkubacije za ovo oboljenje nekada i do tri nedelje.

Lečenje dermatofita

Srećom, terapija za ovo oboljenje postoji i lako je dostupna. Što se tiče samog pacijenta, postoji pregršt različitih proizvoda, što šampona i krema, što lekova u vidu tableta, i veterinar će odrediti vid terapije, u zavisnosti od težine oboljenjafaktora okruženja, te istorije bolesti i toga da li se i koliko često ova bolest već javljala kod pacijenta. Od izuzetne je važnosti da se ne daje terapija na svoju ruku, naročito ako ne postoji osnovana sumnja da je u pitanju dermatofitoza, jer, da citiramo Paracelzusa: “razlika između leka i otrova je u dozi”, a ovi lekovi mogu biti i jako opasni otrovi, ukoliko se doza prekorači. Isto tako je veoma bitno da se terapija daje onoliko dugo koliko je propisano, jer prerani prestanak terapije može dovesti do vraćanja bolesti, čak iako pacijent izgleda zdravo. Na kraju, sva terapija će biti uzaludna ukoliko se ne dezinfikuje okruženje u kom životinja boravi. Temeljno pranje i čišćenje je neophodno, a s obzirom na to da spore ovih gljivica brzo propadaju na temperaturi od 100*C, iskuvavanje ih efikasno uništava.

Piše DVM Boris Popović, VetLab

Veterinarska mikrobiologija

Odgovorno vlasništvo i odgajanje životinje znači, upravo zbog otpornosti na lekove, da se pre bilo kakve terapije uradi konsultacija sa veterinarom. Samo stručno lice može da proceni koji je bris (oka, uha, rane...) potreban i koja terapija je adekvatna. U VetLabu su vam dostupni mali i veliki antibiogram koji će veterinaru reći na koje lekove je bakterija/gljivica otporna, a na koje ne. Tako će se izbeći dalje olakšavanje razvoja superbakterija. Pozovite nas na 011 380 89 05 ili nam pišite na office@vetlab.rs