stenecak kod pasa

Štenećak, virus koji najčešće pogađa mlade pse

Piše DVM Srđan Milanov 
VA MONDO ANIMALE BEOGRAD

Štenećak (Febris infectiosa canisje akutna virusna zarazna bolest ponajviše pasa, ali mogu oboleti i lisice, rakuni, tvorovi i vidre. Kod pasa je uglavnom zastupljen u dobi od 8 nedelja do 6 meseci starosti, mada se može javiti i kod odraslih nevakcinisanih jedinki. Bolest se karakteriše upalnim promenama na sluznicama očiju, respiratornog i digestivnog trakta.

Uzročnik

Virus štenećaka pripada rodu Morbili virusa – po svojoj antigenskoj građi sličan je virusu malih boginja kod ljudi. U spoljašnjoj sredini virus je dosta neotporan, a duže se zadržava u zimskim mesecima i u predelima sa hladnijom klimom.

Način infekcije

Štenećal se prenosi direktnim kontaktom obolele i zdrave jedinke, kao i indirektno kada se na mestu gde je boravila obolela životinja nađe zdrava. Dokazano je i prenošenje štenećka sa majke na štenad tokom perioda skotnosti. U spoljašnju sredinu virus dospeva putem iscedka iz očiju, nosa i usta obolelih jedinki, kao i iskašljavanjem. U kasnijim stadijumima bolesti, virus se može izlučivati i urinom i fecesom. Inkubacioni period obično traje od 3 – 7 dana, mada su zabeleženi slučajevi inkubacije i duži od dve nedelje.

Simptomi

Kada je bolest u punom jeku najčešće imamo kliničku sliku koju prate: 

–       Uvećane  oči i okolna tkiva sa beličastim do žuto – zelenkastim iscetkom.Sličan iscedak ističe i iz nozdrva.
–       Povišena telesna temperatura koja obično ide od 39,5 do 41 °C;
–       Kašalj, u početku suvi, a kasnije sa iskašljavanjem sadržaja;
–       Povraćanje, prolivaste stolice i mučnina;
–       Krize svesti i tremor:  Upalni proces na mozgu (encefalitis) i na moždanim membranama (meningitis) se mogu javiti tokom infekcije virusom štenećaka. Ovi se simptomi mogu pojaviti u kasnijem toku bolesti, obično nekoliko nedelja nakon pojave prvih simptoma.  

Karakteristično za ovu bolest je da se može ispoljiti u 4 forme:

  1. Kožna forma 2. Plućna forma 3. Digestivna forma 4. Nervna forma

Virus štenećaka je sposoban da u značajnoj meri oslabi imuni sistem psa tako da organizam nije u stanju da se izbori sa sekundarnim infekcijama. Promene na zubima mogu ostati trajno u smislu oštećenja zubne gleđi i tamnijeg prebojavanja. U teškim slučajevima se javljaju hiperkeratoze na njušci i jastučićima šapa tzv. Hard pad disease.

Dijagnostika

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka ( obično životinja nije vakcinisana), simptomima bolesti, hematološkom analizom ( Kompletna krvna slika sa diferencijalnom leukocitarnom formulom) i brzim serološkim testovima.

Lečenje

Lečenje je bazirano na potpornoj terepiji kroz nadoknadu tečnosti (infuzije), multivitaminima i aminokiselinama, kao i upotrebu antibiotika da bi se izbegle sekundarne bakterijske infekcije. Zadnjih nekoliko godina su dostupni serumi sa specifičnim antitelima koji daju dobre rezultate kod lečenja u prva 2 do 3 dana od nastanka prvih simtoma, ali ako je došlo do pojave neuroloških simptoma, prognoze za oporavak su veoma loše.

Prevencija

Prevencija štenećaka se postiže urednom vakcinacijom pasa polivalentim vakcinama. Program vakcinacije koji sprovodimo u našoj ambulani:
Primarna vakcinacija: Zdravi psi starosti 6 do 8 nedelja primaju tri doze petovalentne vakcine (virus štenećaka, pseći adenovirus tip 2, virus pseće parainfluence, parvovirus pasa i leptosira) u razmaku od tri nedelje između svake vakcine.
Revakcinacija: preporučuje se godišnja revakcinacija jednom dozom vakcine.


DVM Srđan Milanov
VA MONDO ANIMALE BEOGRAD