Lajšmanioza pasa – nova bolest u našim krajevima?

leishmania kod pasa

piše DVM Borislav Kecman, VA Vet House
Facebook: Vet House

 Lajšmanioza je relativno nova bolest u našim krajevima, iako se smatra da postoji mnogo duže, samo je relativno skoro prvi put dijagnostikovana. Ova bolest nam je stigla sa Mediterana, gde je mnogo ranije otkrivena, a u Republici Hrvatskoj i Crnoj Gori predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje ljudi i njihovih ljubimaca. Zbog pretežno nekarakterističnih simptoma, retko je pretraga usmerena u pravom smeru. Budući da simptomi najčešće ukazuju na otkaz unutrašnjih organa, dijagnostika se ne sprovodi do kraja, a zbog toga mnogi slučajevi ostaju neotkriveni.

Phlebotomus

UZROCI LAJŠMANIOZE

Uzročnik je Leishmania infantis, protozoalni mikroorganizam, koji se prenosi preko insekta Phlebotomus, kod nas nazvanog papatać. Za razvoj Lajšmanije je neophodno prisustvo ovog vektora, jer se deo razvojnog ciklusa mikroorganizma odvija u telu papataća. Postoje izvori koji tvrde da je moguće prenošenje bolesti bez prisustva vektora, preko povreda na koži ili preko zaražene transfuzione krvi, ali je to manje bitno – jer su glavni uzrok širenja zaraze vektori, odnosno papataći. 

SIMPTOMI LAJŠMANIOZE

Klinički simptomi su nekarakteristični za bolest, vrlo često se javljaju u subkliničkoj formi, nakon čega ljubimac može biti prividno zdrav dok ne nastupe kliničke manifestacije. Najčešći simptomi su lezije na koži, koji se mogu javiti na bilo kom delu tela. Ove lezije se mogu smiriti upotrebom antibiotika, što je još jedan razlog zbog čega ova bolest ostaje dugo nedijagnostikovana. U nekim slučajevima, bolest može izazvati otkaz bubrega, što je ujedno i jedini simptom bolesti. Hronični otkaz bubrega je ozbiljan rezultat progresije bolesti, ujedno je i glavni razlog uginuća ljubimca. Klinički simptomi počinju generalizovanom limfadenopatijom, odnosno uvećanjem limfnih čvorova ispod vilice, ispred lopatica na grebenu, i na zadnjim nogama (submandibularnih, preskapularnih i poplitealnih). Nakon toga bolest može biti dugo neprimetna i da dovede do 

  • postepenog gubitka težine,
  • letargije,
  • povećanja ili smanjenja apetita,
  • uvećanja slezine,
  • pojačanog mokrenja i žeđi,
  • povraćanja i dijareje.

Sve ovo može, ali ne mora biti propraćeno povećanjem telesne temperature. Pored ovih simptoma, zbog mogućnosti invazije bilo kog organa, promene se mogu javiti i na očima u vidu blefaritisa, keratokonjuktivitisa i uveitisa. Moguća je i pojava šepanja zbog poliartritisa, polimiozitisa i osteomijelitisa. Od laboratorijskih parametara najčešće su promenjeni parametri bubrega i jetre.

KAKO OTKRITI LEISHMANIA-u 

Dijagnoza se sprovodi laboratorijskim metodama u cilju otkrivanja specifičnih serumskih antitela klase IgG. Postoje i brzi testovi koji uglavnom detektuje veliku količinu IgG i na taj način može doći do lažno negativnog rezultata, zbog čega je najsigurnija laboratorijska analiza.

LEČENJE I PREVENCIJA LEISHMANIA-e

Terapija je vrlo dugotrajna i neizvesna, jer se ova bolest ne može izlečiti, samo se simptomi suzbijaju na prihvatljiv nivo. Jednom zaražen ljubimac ostaje bolestan ceo život! Terapija će zavisiti i od opšteg stanja organizma, jer se neki lekovi ne mogu koristiti kod oštećenja bubrega, pa ovi ljubimci imaju znatno manje šanse za klinički oporavak.

Preventiva se vrši isključivo repelentima. Današnja, moderna sredstva koja se daju u vidu tableta, nemaju zaštitnu ulogu kod ove bolesti. Jedina efikasna sredstva su repelenti iz grupe permetrina, jer oni ne dozvoljavaju ujed papataća, što je jedini način zaštite. Kada lajšmanija dospe u krvotok, ni jedan poznati preparat ne može da eliminiše protozou iz krvotoka. Ako putujete na more, konsultujte se sa vašim veterinarom oko zaštite ljubimca, jer time dobijate stručno i iskustveno mišljenje ljudi koji su imali priliku da se susretnu sa ovakvim bolestima.

piše DVM Borislav Kecman, VA Vet House
Facebook: Vet House