VAŽNO

Samo stručno lice može na osnovu svog znanja, iskustva, kliničkog pregleda, kao i drugih dijagnostičkih metoda donositi zaključke. Laboratorijska dijagnostika je samo jedna od dijagnostičkih metoda. Pojedinačna analiza nikako nije dovoljna za donošenje dijagnoze.
  • Enzimi

    Enzim Povišena aktivnost ukazuje na:

    ALT

     

    • oštećenje ili potpunu nekrozu hepatocita
    • posledice aplikacije lekova (fenobarbitona, glukokortikoida, karprofena)
    • hepatične neoplazije
    • toksična oštećenja jetre
    • oštećenja jetre koja su posledica ekstrahepatičnih promena (pankreatitis, oboljenja GIT-a, endokrina oboljenja, hipoksija…)

     

    α Amilaza

     

     

    • pankreatitis
    • neoplazije pankreasa
    • povišenu apsorbciju kao posledicu zapaljenskog procesa u gornjim partijama creva
    • smanjenu renalnu ekskreciju
    • azotemiju

     

     AST

     

     

    • ireverzibilno oštećenje hepatocita
    • oštećenje poprečnoprugastog I srčanog mišićnog tkiva (povišena aktivnost AST bez povišene aktivnosti ALT-a upućuje na oštećenje mišića)
    • hemoliza (in vitro, in vivo)

     

    Alkalna fosfataza

     

     

     

    • promene u jetri, naročito u žučnim putevima
    • oštećenja kostiju (frakture, neoplazije, osteomijelitis)
    • rast kostiju (mlade životinje imaju fiziološki više vrednosti ALP-a)
    • gastrointestinalna oboljenja
    • posledice terapije steroidima i fenobarbitolom
    • endokrina oboljenja (hiperadrenokorticizam, hipertiroidizam, diabetes mellitus)

     

     Kreatin kinaza

     

     

    • miopatije
    • miozitis
    • ishemija mišića
    • mišićne traume kao i posledice intramuskularne aplikacije lekova

     

     γGT

     

    • intrahepatična ili posthepatična holestaza
    • posledica terapije upotrebu glukokortkoida i fenobarbitala

     

     Lipaza

     

     

    • pankreatitis
    • neoplazije I nektozu pankreasa
    • povišenu apsorbciju kao posledicu zapaljenskog procesa u gornjim partijama creva
    • smanjenu renalnu ekskreciju
    • azotemiju
    • posledice terapije glukokortikoidima

     

     LDH

     

    • oštećenja poprečnoprugaste i srčane muskulature
    • oštećenja jetre
    • zapaljenski i degenerativni procesi
    • hemoliza (in vitro, in vivo)

     

     

    Samo stručno lice može na osnovu svog znanja, iskustva, kliničkog pregleda, kao i drugih dijagnostičkih metoda donositi zaključke.  Laboratorijska dijagnostika je samo jedna od dijagnostičkih metoda. Pojedinačna analiza nikako nije dovoljna za donošenje dijagnoze.

     

    Literatura:

    1. Charles H. Sodikoff, DVM, MS, (1995), Laboratory Profiles of Small Animal Diseases, 2nd edition, Mosby, p. 3-20

    2.  Morgan G. Kerr, (2002), Veterinary Laboratory Medicine, 2nd edition, Blackwell Science, p. 135-147

    3.  Elizabeth Villers, Laura Blackwood, (2005), BSAVA Manual of Canine and Feline Clinical Pathology, 2nd edition, British Small Animal Veterinary Association, p. 435-436

  • Amonijak

    Nivo amonijaka u krvi se koristi da bi se procenila hepatocelularna funkcija, fukcionalnost enzima ciklusa uree kao i postojanje portosistemskog šanta. Amonijak nastaje je proizvod aktivnost gastrointestinalnog trakta. Obrađuje se u jetri i iz njega nastaje urea koja se izbacuje preko bubrega. Povišene vrednosti amonijaka utiču na nervnu aktivnost – hepatična encefalopatija.

    Povišene vrednosti amonijaka se javljaju kod:

    • Smanjenja hepatocelularne mase (hronični hepatitis, ciroza jetre, nekroza, neoplazije…)
    • Poremećene hepatocelularne funkcije
    • Kongenitalnog portosistemskog šanta
    • Stečenog portosistemskog šanta
    • Renalne disfunkcije
    • Metaboličke alkaloze i hipokalemije

    Niske vrednosti amonijaka nemaju klinički značaj. Niska vrednost uree može ukazati na nemogućnost jetre da metaboliše amonijak. Visoka vrednost amonijaka nema dijagnostički značaj kod uremičnih životinja.

    Uzorak

    Uzorak je krv sa EDTA antikoagulansom (lila poklopac). Idealno je da se iz krvi odmah izdvoji plazma koja se stavi na led. U takvom uzorku je amonijak stabilan do 2nedelje. Ukoliko niste u mogućnosti da izcentrifugirate krv i izdvoite plazmu, pozovite nas kako bi VetExpres servis dovoljno brzo dopremio uzorak u VetLab. U svakom slučaju, epruvetu sa antikoagulansom stavite na led odmah po uzorkovanju

  • Krvne grupe - psi

    o sada su istraživanja ukazala na postojanje najmanje desetak krvnih grupa pasa. Glavna I najimunogenija je DEA 1.1. (Dog Erythrocyte Antigen). Ovaj antigen pas poseduje ili ne, odnosno pozitivan je ili ne. Otkrivanje postojanja, odnosno ne postojanja DEA 1.1. antigena je neophodno prilikom svake transfuzije. Na taj način se izbegava reakcija organizma na antigen I akutna reakcija na transfuziju.

    U desnoj šemi se vidi da DEA 1.1. negativan pas može biti donor I pozitivnom I negativnom psu, dok DEA 1.1. pozitivan pas može biti donor samo pozitivnom psu. Šema važi za ponovljene transfuzije. Transfuzija igra važnu ulogu u veterinarskoj praksi.

    anemije Određivanje krvnih grupa zato ima ulogu da omogući sigurnu i efikasnu transfuziju prilikom:
    • traumatskog šoka
    • hirurške intervencije
    • nedostatka gvožđa
    • povreda slezine
    • teškog krvarenja
    • nekih infektivnih oboljenja
    • hipoproteinemije
    • akutne hemolize

    DEA 1.1. negativan može biti donor i DEA 1.1. pozitivnom I DEA 1.1. negativnom psu.

    DEA 1.1. pozitivan pas može biti donor samo DEA 1.1. pozitivnom psu

  • Krvne grupe - mačke

    Sistem krvnih grupa kod mačaka se sastoji od do sada poznatih tipova A, B i AB, gde se najčešće javljuju A i B krvne grupe dok je krvna grupa AB veoma retka. Važno je naglasiti da je AB krvna grupa potpuno zasebna krvna grupa a ne rezultat kombinovane krvne krupe A i B. Za ispoljavanje različitih krvnih grupa odgovorni su specifični glikopeptidi (antigeni) na površini eritrocita. Pritom krvne grupe A i B poseduju antitela protiv svakog antigena koji ne poseduju I to na sledeći način:
    • Mačke sa krvnom grupom A imaju nizak anti-B-titar.
    • Mačke sa krvnom grupom B imaju visok anti-A-titar
    • Mačke sa krvnom grupom AB ne poseduju antitela niti na krvnu grupu A niti na krvnu grupu B.

    Krvna grupa A je dominatna u odnosu na AB i B, a pritom važi odnos A>AB>B.Iza seroloških krvnih grupa kriju se različite kombinacije genotipova (vidi tabelu), koji igraju važnu ulogu u nasleđivanju.

     Krvne grupe Genotip
    A A/A, A/AB, A/b
    AB AB/AB, AB/b
    B bb

    Za odgajivače i držaoce mačaka je poznavanje krvne grupe ljubimca bitno iz dva razloga:

    • U slučaju potrebe za transfuzijom Ukoliko mačka koja ima B krvnu grupu dobije krv od mačke koja ima A ili AB krvnu grupu, može doći do pojave teške hemolitičke anemije sa anafilaktičkim šokom. U obrnutom slučaju, ako mačka koja ima krvne grupe A ili AB dobije krv od mačke koja ima B krvnu grupu, simptomi su mnogo manje izraženi.

    • Zbog Feline Neonatale Isoerythrolyse (FNI) dolazi do lize eritrocita kod novorođenih maćiča ( Fading Kitten Syndrom).

    Izoeritroliza se javlja kada mačići krvne grupe A ili AB preko kolostruma mačke koja je B krvne grupe, unesu anti-A-antitela protiv sopstvenih eritrocita i to u prvih nekoliko časova života. Eritrociti mlade jedinke hemolizuju nakon vezivanja antitela za njihovu površinu i pokretanja imunološke reakcije organizma. Metabolizam mačića je na ovaj način poremećen I mačići veoma često uginjavaju usled složenih patoloških procesa u organizmu. Simptomi NFI su najčešće nevoljnost za sisanjem, urin tamne boje, gubitak telesne mase, opšta slabost, nekroza vrha repa.

    Serološki test

    Serološki test prepoznaje krvne grupe A i B I, veoma retku, AB krvnu grupu (AB < 1%). Serološki test daje informaciju samo o krvnoj grupi,bez informacije o genotipu. U tom smislu serološki test ne raspoznaje recesivne, za krvnu grupu B odgovorne alele b, koji mogu da budu sakriveni u okviru krvne grupe A i AB. Ova metoda se preporučuje za rase mačaka kod kojih se češće javlja AB grupa. Za serološki test je potreban uzorak krvi (0,5 ml EDTA krvi)

    Genetski test

    Genetsko testrianje krvnih grupa ne može da pravi razliku između krvnih grupa A i AB tako da se aleli označavaji sa „N“ . Ovom metodom se može identifikovati recesivni alel b koji samo u homozigotnom obliku predstavlja krvnu grupu B. Mačke kod kojih je prisutan alela b u heterozigotnom obliku, mogu imati serološku grupu A ili retku krvnu grupu AB. Genetski test se preporučuje za sve odgajivače koji žele da saznaju da li njihova mačka nosi recesivni alel b u homozigotnom ili heterozigotnom obliku. Za ovaj test je potreban uzorak krvi (0,5 ml EDTA krvi) ili bris bukalne sluzokože Praktičnost ovog test ogleda se u tome sto se može koristiti u najranijem dobu, čak i neposredno po rodjenju mačića.

    Savet: Kod nekih jedinki rase Ragdoll ili Turska angora mačka rezultati dobijeni genetskim i serološkim analizama ne koreliraju. Kod ovih rasa se samo genetska analiza krvnih grupa.(Ili samo serološko, ili i genetsko i serološko)

    Moguće su sledeće kombinacije genotipova:

    N/N Životinje su nosioci alela A i/ ili AB. Serološka krvna grupa odgovara grupi A ili AB. Genotip odgovara A/A ili A/ AB ili AB/AB.
    N/b Životinje su nosioci alela A ili AB i recesivnog alela b. Serološka krvna grupa odgovara grupi A ili AB . Genotip je A/b ili AB/b. Alel A odnosno AB i alel b se dalje nasleđuju sa 50% verovatnoće
    b/b Životinje koje su nosioci recesivnog alela b u homozigotnom obliku imaju serološku krvnu grupu B. Genotip je bb. Alel b će sa 100% verovatnoće biti dalje nasleđen.

    Uzgajanje Kako bi se izbegla opasnost od moguće izoeritrolize kod životinja, odgajivač bi trebalo da se informiše oko krvne grupe i koji sve genotipovi mogu da postojoje krvne grupe. U osnovi postoji uvek opasnost kod parenja jedinki sa različitim krvnim grupama od izoertirolize koja je u zavisnosti od prethodno navedenih kombinacija krvnih grupa roditelja različitog intenziteta. Obavezno izbegavati sparivanje mačke krvne grupe B sa mačorom krvne grupe A. Za odgajivače je stoga od posebnog značaja blagovremeno informisanje o genetskim predispozicijama njegove životinje. Genetski test daje najjasniju informaciju o prisustvu recesivnog alela b. Uzimajući u obzir informacije o genetskim predispozicijama, odgajivači mogu bolje planirati parenje Šema ukrštanja

    • Parenje sa visokim rizikom za nastanak neonatalne  izoeritrolize (NI) kod potomstva
                            Mačor
                    A          A
             mačka              b               Ab          Ab
                 b               Ab          Ab

    100% potomaka ima krvnu grupu A i nosioci su alela b. Svi potomci imaju visok rizik za nastanak NI.

                     Mačor
                 A         b
          mačka          b         Ab         bb
             b         Ab         bb

    50% potomstva ima krvnu grupu A i nosioci su alela b, tako da imaju visok rizik za NI.

    50 % potomstva ima krvnu grupu kao i majka (B), samim tim ne postoji rizik za nastanak NI.

    • Parenje sa niskim rizikom za nastanak neonatalne izoeritrolize potomstva
                          Mačor
                 b              b
       Mačka             A             Ab              Ab
                b              bb              bb

    50% potomstva ima istu krvnu grupu kao majka (A) i takodje su nosioci alela b. Ovo potomstvo (Ab) ima nulti rizik za razvijanje NI.

    50% potomaka ima krvnu grupu bb i imaju nizak rizik za nastanak NI.

                        Mačor
               A              b
        Mačka             A            AA              Ab
                b            Ab              Bb

    75% potomstva ima krvnu grupu kao i majka (A), dok 25% ima A/A genotip.

    50% potomstva su nosioci alela b.

    25 % potomstva ima krvnu grupu B(bb) I samim tim postoji nizak nivo rizika za nastanak NI.

    Jedini način da dobijemo podatke koje možemo uporediti sa primerima navedenim u tabelama, jeste korišćenje i serološke i genetske metode kod iste jedinke.

    Za sve detalje vezane za vrstu analize, vrstu uzorka I način uzorkovanja vam stojimo na raspolaganju

  • Biohemija ostalo

     

    Substrati

    +

    Albumini

    Hiperalbuminemija

    • dehidratacija

     

    Hipoalbuminmija

    • gladovanje
    • malapsorcija
    • glomerulonefritis
    • eksudativni enteritis
    • hronična oboljenja jetre
    • intestinalni paraziti
    • hemoragije
    • velike lezije na koži

     

     Ukupni proteini Hiperproteinemija

    • dehidratacija
    • zapaljenski proces
    • neoplazije
    HIpoproteinemija

    • hemoragije
    • oboljenja jetre
    • gubitak proteina (bubreg, GIT, telesne duplje…)

     

     Globulini Hiperglobulinemija

    • zapaljenski procesi
    • neoplazije
    • neke krvne parazitoze (erlihioza, dirofilarioza…)

     

     

    Hipoglobulinemija

    • hemoragije
    • gubitak proteina (bubreg, GIT, telesne duplje…)

     

    Bilirubin ukupni

    Hiperbilirubinemija

    • hemoliza
    • babezioza
    • oboljenja jetre
    • gladovanje

     

     

    Holesterol

    Hiperholesteremija

    • fiziološki posle obroka
    • hiperadrenokorticizam
    • hipotireoidizam
    • Diabetes mellitus
    • pankreatitis
    • holestaze
    • gubitak proteina (oboljenja bubrega)

     

    Hipoholesteremija

    • teška oboljenja jetre
    • portosistemski šant
    • gubitak proteina (enteritisi)
    • gladovanje

    Trigliceridi

    Hiperlipidemija

    • fiziološki 12h posle obroka
    • Diabetes mellitus
    • hipotireoidizam
    • holestaza
    • usled povišene koncentracije kortizola

     

     

     Glukoza

    Hiperglikemija

    • Diabetes mellitus
    • stres (izraženo kod mačaka)
    • hiperadrenokorticizam
    • pankreatitis
    • povećana koncentracija hormona rasta
    • upotreba kortikosteroida
    • mišićna aktivnost (konvulzije)
    Hipoglikemija

    • povećana koncentracija insulina (insulinomi)
    • gladovanje, kaheksija
    • hipoadrenokorticizam
    • tumori jetre
    • oboljenja bubrega
    • bakterijemija/septikemija
    • parvoviroza ili druga oboljenja GIT-a
    • patuljaste rase

     

    Urea

     

    • akutna ili hronična oboljenja bubrega
    • opstrukcija urinarnih puteva
    • rupture urinarnih puteva
    • hipoadrenokorticizam
    • dehidratacija
    • dijete bogate proteinima

     

     

    • gladovanje
    • hronična oboljenja jetre
    • diureza
    • Diabetes insipidus

     Kreatinin

     

    • akutna ili hronična oboljenja bubrega
    • dehidratacija
    • srčana insuficijencija

     

     

    • smanjena mišićna aktivnost

    Žučne kiseline

    • obstrukcija žučnih puteva/holestaza
    • smanjena funkcija jetre (hronični hepatitis, ciroza)
    • portosistemski šant

     

     

     

     

     

     

     

  • Elektroliti

    Parametri

    (+)

    (-)

    Ca

    Hiperkalcemija

    • životinje u porastu
    • akutna i hronična oboljenja bubrega
    • intoksikacije vitaminom D
    • neoplazije (limfosarkom, adenokarcinom, koštani tumori)
    • hiperparatireoidizam
    • hipoadrenokorticizam
    • osteolitičke promene
    • hiperproteinemija
    • hemokoncentracija

     

    Hipokalcemija

    • hipoalbuminemija
    • eklampsija
    • akutni pankreatitis
    • hronična oboljenja bubrega
    • malapsorcija
    • hipoparatireoidizam

    Neorganski fosfat

    Hiperfosfatemija

    • mlade životinje
    • smanjena glomerularna filtracija
    • akutne i ozbiljne miopatije
    • osteolitične promene
    • rupture mokraćne bešike
    • intoksikacija vitaminom D
    • hipoparatireoidizam
    • hipertireoidizam (mačke)

     

    Hipofosfatemija

    • alkaloza
    • hiperparatireoidizam
    • neoplazije
    • intestinalna malapsorpcija
    • neadekvatne dijete
    • anoreksija
    • nakon terapije insulinom

     

    Na

    Hipernatrijemija

    • dehidratacija
    • Diabetes mellitus
    • diuretska terapija
    • Diabetes insipidus
    • toplotni udar
    • opekotine
    • hiperaldosteroizam
    • hiperadrenokorticizam

     

    Hiponatrijemija

    • dijareja
    • povraćanje
    • bubrežna oboljenja
    • Diabetes melitus
    • hipoadrenokorticizam
    • hiperhidratacija

    Hloridi

    Hiperhloremija

    • dehidratacija
    • Diabetes insipidus
    • hiperhloremična metabolička acidoza
    • povezana sa hipernatrijemijom

     

    Hipohloremija

    • povraćanje
    • hipoadrenokorticizam
    • povezana sa hiponatrijemijom

    K

    Hiperkalemija

    • bubrežna insuficijencija
    • opstrukcija uretralnih puteva
    • dehidratacija
    • hipoadrenokorticizam
    • posledica transfuzije
    • metabolička acidoza

     

    Hipokalemija

    • dijareja
    • povraćanje
    • poliurija
    • terapija fluidima bez K
    • nakon insulinske terapije
    • hronična oboljenja jetre
    • anoreksija

     

    Mg

    Hipermagnezijemija

    • oboljenja bubrega
    • intravaskularna hemoliza

     

    Hipomagnezijemija

    • hipoproteinemija
    • akutne i hronične dijareje
    • Diabetes mellitus

     

     Samo stručno lice može na osnovu svog znanja, iskustva, kliničkog pregleda, kao i drugih dijagnostičkih metoda donositi zaključke.  Laboratorijska dijagnostika je samo jedna od dijagnostičkih metoda. Pojedinačna analiza nikako nije dovoljna za donošenje dijagnoze.

  • Hematologija

    Parametar

    +

     

     

    Leukociti

    Leukocitoza

    • infekcije
    • neoplazije
    • intoksikacije
    • hemoragije

     

    Leukopenija

    • teški zapaljenski procesi
    • smanjena produkcija
    • imunosupresija
     

    Neutrofili

    Neutrofilija

    • bakterijske infekcije
    • akutne inflamacije
    • stres
    • neoplazije

     

    Neutropenija

    • toksemija
    • smanjena produkcija
    • teške bakterijske infekcije
     

    Limfociti

    Limfocitoza

    • hronične infekcije
    • virusne infekcije
    • limfosarkom
    • stres (izrazito kod mačaka)
    • post vakcinalno (kratkotrajno)

     

    Limfopenija

    • stres
    • upotreba kortikosteroida
    • limfotoksični virusi (štenećak, hepatitis, parvo, FeLV…)
    • gubitak limfe (hilotoraks)

     

    Monociti

    Monocitoza

    • stres
    • trauma
    • hronične inflamacije
    • piogranulomatozne infekcije
    • nekroze
    • sekundarno, odgovor na neutropeniju
    • hemoliza

     

    Eozinofili

    Eozinofilija

    • parazitoze
    • alergije
    • hipoadrenokorticizam (nestalna)
    • eozinofilni granulom
    • eozinofilni enteritis ili miozitis

     

    Eozinopenija

    • hiperadrenokorticizam
    • terapija kortikosteroidima
    • akutne infekcije

     

    Bazofili

    Bazofilija

    • hipotireoidizam
    • hiperlipidemija
    • alergije

     

     

    Parametar

    (+)

    (-)

    Eritrociti

    Eritrocitoza

    • dehidratacija
    • policitemia rubra vera
    • sekundarno usled hipoksije
    • visoka koncentracija eritropoetina (hipoksija, ugljen monoksid, oboljenja pluća…)
    1.Anemija(regenerativna)

    • akutne ili hronična hemoragija
    • imuno zavisna hemoliza
    • DIC
    • babezioza

    2.Anemija(neregenerativna)

    • nedostatak gvožđa, vitamina B12, malnutricija
    • bubrežna oboljenja(smanjenje produkcije eritropoetina)
    • malfunkcija kostne srži
    • hronične inflamacije
    • aplastična pancitopenija
    • erlihioza

     

    Hematokrit

     

    • dehidratacija
    • hemokoncentracija
    • hipovolemija
    • policitemija

     

     

    • gubitak ćelijskih el.krvi (prevashodno eritrocita)
    • vidi  dijagnostiku anemije
    • hiperhidratacija

    Hemoglobin

    • makrocitoza
    • ukazuje na regenerativnu anemiju
    • vidi  dijagnostiku anemije
    • mikrocitoza
    • vidi  dijagnostiku anemije

    RDW

     

    • anizocitoza

     

    Retikulociti

     

    • ukazuju na regenerativnu anemiju
    • hronične hemoragije, hemolize
    • babesia spp.

     

     

    • malfunkcija koštane srži
    • smanjena produkcija eritropoetina

     

     

    Parametar

    (+)

    (-)

     

    Trombociti

    Trombocitoza

    • odgovor na akutne hemoragije
    • hronična gastrointestinalana krvarenja
    • sekundarno kod inflamacija
    • sekundarno kod neoplazija
    • kod terapija vinkristinom
    Trombocitopenija

    • hemoragije
    • DIC
    • smanjena proizvodnja
    • babezioza
    • erlihioza
    • splenomegalija
    • aplastična anemija

     

     

    Literatura:

    1. Charles H. Sodikoff, DVM, MS, (1995), Laboratory Profiles of Small Animal Diseases, 2nd edition, Mosby, p. 72-83

    2.  Morgan G. Kerr, (2002), Veterinary Laboratory Medicine, 2nd edition, Blackwell Science, p. 49-65

    3.  Elizabeth Villers, Laura Blackwood, (2005), BSAVA Manual of Canine and Feline Clinical Pathology, 2nd edition, British Small Animal Veterinary Association, p. 433

  • Urin

    Uzorak urina za analizu sedimenta i fizičkih i hemijskih analiza se može uzeti na 3 načina: kateterizacijom, cistocentezom i tokom mikcije (slobodan mlaz ili blagim pritiskom bešike). Analiza urina podrazumeva niz fizičkih i hemijskih testova i mikroskopsku analizu sedimenta. Počinjemo sa definisanjem boje i transparentnosti samog urina. Urin može biti od svetlo žute (skoro bezbojan), preko raznih nijansi žute i žuto-crvene, pa do tamno braon boje. Što se tiče transaprentnosti – razlikujemo bistre,zamućene i mutne urine, kao i one sa primesama krvi, sluzi i sl. Kod pojedinih životinjskih vrsta (kod konja npr.) mokraća je fiziološki zamućena i sa primesama sluzi. Od fizičko-hemijskih osobina određujemo specifičnu težinu urina. Opisom svih ovih osobina dobijamo opšti utisak o samom uzorku i mogućim patološkim stanjima.
    Dalje, prelazimo na hemijske osobine urina:
    Bilirubin – može biti važan pokazatelj (kod hemoliza npr.) ali se takođe može naći i kod zdravih životinja; govori samo o koncentraciji konjugovanog bilirubina u urinu.

    • Urobilinogen – određuje se samo u svežoj mokraći i njegovo povećanje se sreće kod ikterusa hemolitičkog porekla.

    • Ketonska tela – prisutna kod metaboličkih oboljenja preživara; kod pasa i mačaka je povišen kod nedostatka insulina, povišenih koncentracija kortizola/ hormona rasta… Javlja se i kod gladovanja, kao i u poslednjoj fazi graviditeta.

    • Glukoza – je bitna u dijagnostici dijabetesa, ali je povišena i kod oboljenja vezanih za bubrežne tubule i neka oboljenja genetske etiologije.

    • Askorbinska kiselina, nitriti – bitni u humanoj medicine.

    • Proteini – najpre govore o prisustvu albumina u urinu, kod oboljenja bubrega, ali su povišeni i kod upalnih procesa i krvarenja u urinarnom traktu. pH – važna kod određenih rasa pasa; kod pojave kristala i peska u urinu, kao i kod planiranja dalje terapije i ishrane same životinje.

    Uzorak:

    Analiza sedimenta nam govori o prisustvu ćelija, kristala, cilindara, mikroorganizama u urinu.

    • Eritrociti – hematurija – javlja se iz brojnih razloga. Kod akutnih i hroničnih infekcija, neoplazija, hemoragičnih cistitisa, nakon kateterizacije, kod koagulopatija, kod ženki tokom estrusa (ako je urin uzet tokom mikcije), kod oboljenja bubrega…

    • Leukociti – piurija – kod upale urogenitalnog trakta različitih etiologija.

    • Epitelne ćelije – ćelije bubrežnih tubula ili ćelije epitela prelaznog tipa – govore o lokaciji patološkog procesa. Nalaz skvamoznih epitelnih ćelija nema kliničkog značaja , osim ukoliko je uzorak uzet cistocentezom. Takođe, mogu se uočiti atipične neoplastične ćelije.

    • Kristali – kristalurija – najčešći su triplfosftati, kalcijum-oksalati, ali i cistinski, dikalcijum-fosfati, kalcijum-karbonati, urati… Prisustvo kristala ne podrazumeva prisustvo urinarnog kamenja. Uz podatak o prisustvu kristala uvek posmatramo i pH urina.

    • Cilindri – cilindrurija – u malom broju mogu se javiti i kod zdravih životinja, dok njihov povećan broj ukazuje na određena patološka stanja, kao i stanje bubrežnih tubula. Možemo naći hijaline, ćelijske (eritrocitne, leukocitne i epitelne), fino ili grubo granulirane, masne i voštane cilindre. Najčešći su granulirani cilindri koji sadrže proteinska zrnca poreklom od degenerisanih epitelnih ćelija. Ovo nam npr. ukazuje na degenerativne procese u tubulima. Hijalini cilindri se javljaju kod proteinurije, masni cilindri su česti kod degenerativnih procesa bubrežnih tubula mačaka, a voštani kod hroničnih degeneratnivnih promena tubula… • Bakterije – bakteriurija – ukoliko nisu dospele u uzorak kontaminacijom, ukazuju na upalni proces urogenitalnog trakta. U ovom slučaju je preporučljivo uraditi urinokulturu, tj. izolaciju bakterija i antibiogram.

    • Masne kapljice – mogu biti normalna pojava; čest su nalaz kod mačaka i mogu dati zamućenost urina. Takođe, mogu se javiti kod dijabetesa, gojaznosti i hipotiroidizma, ili kod korišćenja lubrikanata tokom kateterizacije.

    • Gljivice i plesni – najčešće se javljaju Candida spp. Mogu se uočiti i hife, što se dalje dokazuje izolacijom i identifikacijom na hranljivim podlogama.

    • Parazitske forme – mogu se naći jaja nematoda Capillaria plica, kao i mikrofilarije – kod obilnije hematurije.

    • Sluz – javlja se kod iritacije uretre ili kod kontaminacije genitalnim sekretima.

    • Kontaminacija – polenova zrna, spermatozoidi, sluz, dlake, prljavština… Nemaju kliničkog značaja, govore o kvalitetu uzorka iz kog ne bi trebalo raditi urinoklturu.

  • Koprološki pregled

    Koprološki pregled podrazumeva makroskopski pregled fecesa, kao i mikroskopski pregled preparata, koji je pripremljen jednom od specifičnih metoda. Makroskopskim pregledom fecesa dobijamo infomacije o boji konzistenciji I potencijalnim primesama u vidu krvi, sluzi, nesvarenoj hrani, stranim telima… Na ovaj način dobijamo podatke koji mogu ukazati na određena patološka stanja u digestivnom traktu. Nakon toga, pristupamo mikroskopskom pregledu koji podrazumeva izradu nativnog preparata, flotaciju rastvorom NaCl, sedimentaciju ili biramo neku od specifičnih metoda, u zavisnosti od potreba dijagnostike. Nativni preparat, kao jednostavna i brza metoda, ne nudi mnogo informacija ali je pogodan kod dijagnostike obimnih infekcija. Najveći broj parazita se može dijagnostikovati flotacijom zasićenim rastvorom NaCl, gde koristimo njegovu specifičnu težinu kako bismo flotirali oociste protozoa i laka jaja helminata. Sedimentacija je indikovana kod detekcije težih jaja helminata i nekih larvica.

      Flotacija zasićenim rastvorom NaCl Sedimentacija
    Psi Toxocara canis, Toxascaris leonina, strongilidni tip – Ancylostomatidae, Trichuris vulpis, Isospora sp… Dipylidium caninum, Taenia sp, Diphyllobothrium sp…
    Mačke Toxocara cati, Toxascaris leonina, strongilidni tip – Ancylostomatidae, Isospora sp, Toxoplasma gondii… Dipylidium caninum, Taenia sp,
    Konji Parascaris equorum, Strongylidae, anoplocefalidoza…
    Goveda Toxocara vitulorum, strongilidni tip, strongiloidni tip, Trichuris, anoplocefalidoza, Eimeria sp… Paramphistomum sp, Fasciola hepatica, Dicrocoelium dendriticum
    Svinje Ascaris suum, verminozni gastritis, strongilidni tip – ezofagostomoza, Trichuris suis, Eimeria sp, Isospora sp, Balantidium coli… Fascioloza, dikrocelioza
    Živina Ascaridia galli, Heterakis sp, Capillaria spp, trihostrongilidioza, Syngamus trachea, Eimeria sp, cestodoze živine…

     

    Po potrebi se rade i određene specifične metode:

    – Flotacija zasićenim rastvorom ZnSO4 – Giardia (kod svih navedenih životinja), Cryptosporidium (goveda).

    – Metoda po Vajdi, Bermanu – plućne strongilide preživara

    – Celofanski bris – Oxyuris equi

  • Sračni crv - pas

    Definicija: Dirofilarioza pasa je oboljenje pasa izazvano infekcijom parazitom Dirofilaria immitis.

    Uzrok, uzročnici: Adulti najčešće žive u pulmonalnim arterijama I desnoj predkomori psa. Ženka u krvotok izbacuje veliki broj mikrofilarija kojima se kasnije zarazi komarac koji sisa zaraženu krv. U komarcu, koji je vektor, se razvijaju larve od L1-L3 oblika. Komarac hraneći se na novom domanćinu prenosi L3 oblik koji se uz odgovarajuće uslove razvija do L5 oblika i kasnije do adulta. Prve mikrofilarije adulti izbacuju za 6 do 9 meseci.

    Klinički simptomi:

    – asimptomatična životinja ili sa povremenim kašljanjem
    – izražen kašalj sa brzim zamaranjem
    – kaheksija
    – sinkopa
    – ascit

    Dijagnostika

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom:
    – Blaga anemija, eozinofilija, bazofilija.

    Biohemijske analize:
    – Hiprerglobulinemija
    – Prisustvo mikrofilarija na krvnom razmazu
    – Knott test
    -Serološki testa na srčanog crva.

    Uzorak: serološki test: 1ml pune krvi, seruma ili plazme hematologija: 1 ml EDTA biohemija: 2 ml pune krvi ili seruma

  • Srčani crv - mačka

    Definicija:Dirofilarioza mačaka je oboljenje izazvano parazitom Dirofilaria immitis.
    Uzrok, uzročnici:
    Adulti najčešće žive u pulmonalnim arterijama I desnoj predkomori mačke. Ženka u krvotok izbacuje veliki broj mikrofilarija kojima se kasnije zarazi komarac koji sisa zaraženu krv. U komarcu, koji je vektor, se razvijaju larve od L1-L3 oblika. Komarac hraneći se na novom domanćinu prenosi L3 oblik koji se uz odgovarajuće uslove razvija do L5 oblika i kasnije do adulta. Prve mikrofilarije adulti izbacuju za 6 do 9 meseci.

    Klinički simptomi:
    -kašalj
    -dispnea
    -povraćanje
    -pulmonalna tromboembolija

    Dijagnoza:

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom:
    -Blaga neregenerativna anemija, eozinofilija.

    Biohemijske analize:
    -Hiprerglobulinemija
    Prisustvo mikrofilarija na krvnom razmazu (u manje od 20% slučajeva)
    Knott test
    Serološki test na srčanog crva.

    Uzorak:
    serološki test: 1ml pune krvi, seruma ili plazme hematologija: 1 ml EDTA Knott test: 1 ml EDTA biohemija: 2 ml pune krvi ili seruma

  • Giardia

    Definicija:
    Đardijaza je crevna infekcija pasa i mačaka izazvana protozoom iz roda Giardia (grupa Giardia duodenalis). Uzrok, uzročnici: Najčešći put infekcije je oralni i to preko kontaminirane vode i hrane. Infektivna doza je manje od 10 cisti unetih oralnim putem. Period inkubacije traje najčešće od 5 do 10 dana, nakon čega počinje izbacivanje infektivnih cisti putem dijareje. Ciste se ne izbacuju kontinuirano već ciklično. Giardia sp. napada enterocite duodenuma kao i ostatka tankog creva. Zavisno od starosti životinje, imuniteta i broja parazita klinički znaci mogu biti akutni, intermitirajući ili hronični.

    Štenad su naročito osetljiva, ali, mogu se inficirati i oboleti i odrasle životinje.

    Klinički simptomi:
    -uporna i obilna dijareja koja rezultira malapsorpcijom
    -stolica je svetla, vodenasta, sa prisustvom masti
    -kod odraslih može proći bez uočljivih simptoma

    Dijagnostika

    Koprološki pregled
    -Prisustvo cisti ili trofozoita u nativnom preparatu, razmazu ili njihovo dokazivanje metodom flotacije.

    Serološki test kojim se detektuju Ag Giardia sp.
    Negativan nalaz ne znači i odustvo parazita. Kod sumnje na Giardia sp. analizu najbolje ponoviti nekoliko uzastopnih dana.

    Uzorak:
    Feces – najmanje 10g

  • Leishmania

    Definicija:

    Oboljenje koje izazivaju protozoe iz roda Leishmania. Oboljenje se javlja u dva oblika: kutani i viscelarni.

    Klinička slika:
    Viscelarna forma
    -brzo zamaranje
    -gubitak težine i anoreksija
    -dijareja
    -povraćanje

    Kutana forma
    -hiperkeratinizacija
    -gubitak dlake
    -suva i kruta dlaka
    -kutani noduli

    Diagnostika

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom:
    – Trombocitopenija, moguća leukopenija sa limfopenijom.

    Biohemijske analize:
    – Hiprerglobulinemija, hipoalbuminemija, povišena aktivnost jetrinih enzima

    Analize urina:
    -Proteinurija Sigurna potvrda je pozitivan rezultat serološkog testa.

    Uzorak:
    serološki test: 1ml pune krvi, seruma ili plazme hematologija: 1 ml EDTA
    biohemija: 2 ml pune krvi ili seruma

  • Ehrlichia

    Definicija:
    Erlihioza pasa je oboljenje pasa i mačaka izazvano rikecijom Ehrlichia canis.
    Etiologija, epizotiologija: Uzročnika prenose krpelji iz roda Rhipicephalus. Inkubacioni period traje 1-3 nedelje, a postoje 3 stadijuma: akutni, subklinički i hronični. Oboljenje se najčešće javlja u proleće i na leto, jer je tada biološka aktivnost ovih vektora najveća. Zaraženi krpelji sišući krv zdravom psu ili malčki, svojom pljuvačkom ubacuju rikecije u cirkulaciju. One napadaju bele krvne, mononuklearne ćelije, zatim slezinu, jetru i limfne čvorove, zbog čega može doći do uvećanja limfnih čvorova, jetre i slezine.

    Klinički simptomi: Akutna faza:
    -letargija
    -gubljenje težine
    -groznica
    -spontana krvarenja iz nosa
    -ataksija
    -otežano disanje
    -prisustvo krprelja Subklinička faza:
    -nema kliničkih simptoma

    Hronična faza:
    -depresija
    -gubljenje težine
    -bledilo sluzokoža
    -abdominalan bol
    -krvarenja iz očiju i nosa
    -limfadenopatija
    -splenomegalija i hepatomegalija
    -uvećanje limfnih čvorova
    -otežano disanje
    -aritmija
    -otečenost zglobova

    Dijagnoza

    Akutni oblik –
    Trombocitopenija, blaga, anemija i leukopenija (limfopenije i eozinopenija)

    Subklinički oblik
    -Hiperglobulinemija, trombocitopenija, neutropenija, limfocitoza, monocitoza

    Hronični oblik
    -Hiperglobulinemija, hipoalbuminemija, povišeni ALT i ALP, proteinurija, trombocitopenija, neregenerativna anemija, limfocitoza, monocitoza

    Prisustvo citoplazmatskih inkluzija tzv. morula u monocitima na krvnom razmazu.

    Serološki test na specifična At. Uzorak: serološki test: 1ml pune krvi, seruma ili plazme
    hematologija: 1 ml EDTA
    biohemija: 2 ml pune krvi ili seruma

  • Otitis externa

    Definicija:
    Oboljenje ušnog kanala pasa I mačaka koje se karakteriše akutnom ili hroničnom upalom epitela spoljašnjeg slušnog kanala, a ušna i školjka može i ne mora biti izmenjena.

    Predisponirajući faktori:
    • Oblik i građa uha
    • Povećana vlažnost
    • Povećano stvaranje cerumena
    • Efekti tretmana
    • Opstruktivne bolesti uha
    • Sistemska oboljenja
    • Pireksija

    Primarni uzročnici:
    • Ektoparaziti (Otodectes sp., Demodex sp., Sarcoptes scabiei, Notoedres cati)
    • Mikoorganizmi (dertmatofite)
    • Alergijske bolesti (atopija, alergija na hranu, kontaktna alergija…)
    • Poremećaju keratinizacije (primarna seborea, hipotireoidizam, disbalans polnih hormona) • Strana tela
    • Poremećaju rada žlezda
    • Autoimuni poremećaji (lupus, pemfigusi) Sekundarni uzročnici:
    • Bakterije (Staphylococcus intermedius, Proteus sp., Pseudomonas sp., Escherichia sp., Klebsiella sp.)
    • Kvaščeve gljivice (Malassezia pachydermatis, Candida albicans)
    • Otitis media
    • Strana tela malih dimenzija

    Klinički simptomi:
    – svrab, trešenje glavom i češanje
    – ceruminozni ili supurativni eksudat iz ušnog kanala – ušna školjka edematozna i eritematozna
    – životinja bolno reaguje na palpaciju aurikularne hrskavice
    – simptomi koji ukazuju na alergijske reakcije

    Dijagnostika

    – Citološka analiza:paraziti, bakterije, pojedine gljivice, pojačana keratinizacija, leukociti, neoplastične i druge patološki izmenje ćelije
    -Bakteriološka i mikološka analiza
    -Alergološka analiza
    -Provera hormona tiroidne žlezde i polnih hormona
    -Patohistološka analiza

    Uzorak:
    Citologija, bakteriologija i mikologija: po jedan bris za svaku vrstu analize. Uzorak se uzima iz promenjanog uha
    Alergološka analiza: 2 ml pune krvi ili seruma
    Analiza hormona: 3 ml pune krvi ili seruma

  • Mikrobiologija

    Osnovno:
    Uzorkovanje se vrši što je ranije moguće u odnosu na početak infektivnog procesa i pre antibiotske terapije. Neophodno je preduzeti sve mere kako bi se smanjila kontaminacija uzorka. Ukoliko se radi o specifičnim mikrobiološkim analizama, pre uzorkovanja konsultovati laboratoriju.

    Načini uzorkovanja:
    Mesto i način uzorkovanja zavise od toga da li se traže anaerobni ili aerobni uzročnici.

    Aerobna kultura: uzorci se uzimaju uz pomoć sterilnih briseva. Kod briseva kože, ukoliko se radi o suvoj promeni, potrebno je predhodno navlažiti leziju na koži sterilnim fiziološkim rastvorom pre uzorkovanja. Bris se nakon uzorkovanja čuva na temperaturi frižidera, gde je uzorak stabilan do 48 h. U slučaju dužeg stajanja brisa od 2 h, poželjno je navlažiti vrh štapića sa dve tri kapi sterilnog fiziološkog rastvora.

    Anaerobna kultura:
    uzorci su uglavnom telesne tečnosti i tkiva. Uzorkovanje brisom dolazi u obzir samo ukoliko se bris potopi u transportni medijum. Potrebno je smanjiti kontakt uzorka sa vazduhom na najmanju moguću meru. Uzorci se ne smeju držati na temperaturi frižidera jer anaerobni uzročnici propadaju.

    Hemokultura:
    Najbitnije je da se uzorkovanje izvrši pre terapije antibioticima. Uzorkovanje je neophodno obaviti strogo sterilno, kao i prenos uzorka u bočicu sa posebnim medijumom za hemokulturu. Zgrušana krv je neprihvatljiv uzorak. U krv za hemokulturu ne smeju se dodavati antikoagulansi jer imaju antibakterijsko dejstvo.

    Sputum:
    najvažniji uzorak za izolaciju uzročnika pneumonija. Kako životinja ne zna da iskašlje sputum, jedina zamena su trahealne i bronhealne lavaže koje se vrše u opštoj anesteziji. Iz ispirka dobijenog na ovaj način je moguća izolacija aerobnih bakterija izazivača pneumonije uključujući i Mikoplazme.

    Bris grla i pljuvačka su neprihvatljivi uzorci kod sumnje na pneumonije! Za detalje oko uzorkovanja se obratite laboratoriji.

    Pleuralne i peritonealne tečnosti, apscesi i uzorci likvora se uzorkuju aseptično, uz pomoć sterilne igle i šprica. Ovako uzorkovani materijal je prihvatljiv za aerobne i/ili anaerobne bakteriološke i mikološke analize. Uzorak je moguće poslati u špricu kojim je izvršeno punktiranje, ali bez igle i uz zatopljen vrh šprica na plamenu.

    Koža (dlaka):
    Validan uzorak za izolaciju patologenih bakterija je bris sa površine kože. Obavezno uzorkujte i malo dlake sa promenjene površine.

    Feces:
    Validan uzorak za izolaciju patologenih bakterija iz digestivnog trakta je feces, naročito ako se sumnja na prisustvo Salmonella i Clostridium vrsta. Rektalni bris je neprihvaljiv uzorak.

    Sinovijalna tečnost:
    Uzorkovanje se vrši u aseptičnim, operativnim uslovima. Dobijenu sinovijalnu tečnost je neophodno što pre uputiti na analizu u laboratoriju, naročito ako se sumnja na Mikoplazme (do 2 h nakon uzorkovanja, u tom slučaju ne ostavljati uzorak u frižideru-mikoplazme propadaju).

    Urin:
    Ukoliko se pacijent nalazio pod terapijom, nalaz urina će biti negativan. Obavezno uzorkovati urin pre početka terapije ili napraviti pauzu 7 do 10 dana, kako bi nalaz bio verodostojan.

    Bioptati tkiva:
    Ne stavljati uzorke u formalin ukoliko se šalju na mikrobiološki pregled

    Najčešće kliničke slike izazvane anaerobnim izazivačima:
    -Apscesi
    -Zapaljenje paranalnih žlezda
    -Bakterijski peritonitis
    -Septikemija
    -Zapaljenja digestivnog trakta
    -Endometritis
    -Posttraumatsko zapaljenje mekog tkiva
    -Osteomijelitis
    -Postoperativne komplikacije
    -Piotoraks
    -Hronične rane
    -Paradentoza

    Za briseve sa transportnim medijumom obratite se laboratoriji.

  • Koprologija-tumacenje

    Koprološki pregled podrazumeva makroskopski pregled fecesa, kao i mikroskopski pregled preparata, koji je pripremljen jednom od specifičnih metoda. Makroskopskim pregledom fecesa dobijamo infomacije o boji konzistenciji I potencijalnim primesama u vidu krvi, sluzi, nesvarenoj hrani, stranim telima… Na ovaj način dobijamo podatke koji mogu ukazati na određena patološka stanja u digestivnom traktu. Nakon toga, pristupamo mikroskopskom pregledu koji podrazumeva izradu nativnog preparata, flotaciju rastvorom NaCl, sedimentaciju ili biramo neku od specifičnih metoda, u zavisnosti od potreba dijagnostike. Nativni preparat, kao jednostavna i brza metoda, ne nudi mnogo informacija ali je pogodan kod dijagnostike obimnih infekcija. Najveći broj parazita se može dijagnostikovati flotacijom zasićenim rastvorom NaCl, gde koristimo njegovu specifičnu težinu kako bismo flotirali oociste protozoa i laka jaja helminata. Sedimentacija je indikovana kod detekcije težih jaja helminata i nekih larvica.

      Flotacija zasićenim rastvorom NaCl Sedimentacija
    Psi Toxocara canis, Toxascaris leonina, strongilidni tip – Ancylostomatidae, Trichuris vulpis, Isospora sp… Dipylidium caninum, Taenia sp, Diphyllobothrium sp…
    Mačke Toxocara cati, Toxascaris leonina, strongilidni tip – Ancylostomatidae, Isospora sp, Toxoplasma gondii… Dipylidium caninum, Taenia sp,
    Konji Parascaris equorum, Strongylidae, anoplocefalidoza…
    Goveda Toxocara vitulorum, strongilidni tip, strongiloidni tip, Trichuris, anoplocefalidoza, Eimeria sp… Paramphistomum sp, Fasciola hepatica, Dicrocoelium dendriticum
    Svinje Ascaris suum, verminozni gastritis, strongilidni tip – ezofagostomoza, Trichuris suis, Eimeria sp, Isospora sp, Balantidium coli… Fascioloza, dikrocelioza
    Živina Ascaridia galli, Heterakis sp, Capillaria spp, trihostrongilidioza, Syngamus trachea, Eimeria sp, cestodoze živine…

    Po potrebi se rade i određene specifične metode:

    – Flotacija zasićenim rastvorom ZnSO4 – Giardia (kod svih navedenih životinja), Cryptosporidium (goveda).

    – Metoda po Vajdi, Bermanu – plućne strongilide preživara

    – Celofanski bris – Oxyuris equi

  • FIP

    Definicija:

    Infektivni peritonitis mačaka je oboljenje prouzrokovano Corona virusom, a kliničke manifestacije zavise od mnogobrojnih faktora kao što su virulencija virusa, put unošenja virusa, imunološki status jedinke, druge infekcije… Uzrok, uzročnici: Bolest je česta u uzgajivačnicima i mestima gde se drži veliki broj mačaka. Najčešće se javlja kod mačaka ispod 5 godina i preko 10. Virus napada monocite, prouzrokujući viremiju i na taj način širi po celom organizmu. Postoji suva i vlažna forma oboljenja: Kod vlažne forme oboljenja dolazi do vasculitisa sa posledičnim nakupljanjem tečnosti u peritoneumu, pleuri, perikardijumu i subkapsularnom prostoru bubrega. Kod suve forme dolazi do granulomatoznog ili piogranulomatoznog zapaljenja pre svega očiju, mozga, bubrega, omentuma i jetre.

    Klinička slika:
    -anoreksija
    -gubljenje težine
    -groznica
    -ikterus sa ili bez uvećanja jetre
    -blede sluznice sam ili bez petehija
    -ascites
    -zapaljenje oka(uveitis,chorioretinitis)

    Dijagnostika

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom: neregenerativna anemija, prvo leukopenija a zatim leukocitoza, neutrofilija, limfopenija.

    Biohemijske analize: hiperglobulinemija, često hiprbilirubinemija praćena bilirubinurijom. Aseptični eksudat u pleuri, peritoneumu i perikardu

    Serološki test koji određuje nivo At na Corona virus.

    Uzorak:
    Serološki test- detekcija specifičnih At u krvi : 1 ml pune krvi, plazme ili seruma
    Hematologija: 1ml krvi u EDTA epruveti
    Biohemijska ispitivanja: 1 ml pune krvi ili seruma

  • FeLV-mačja virusna leukemija

    Definicija:
    Leukemija mačaka je virusno oboljenje prozrokovano virusom iz familije Retroviridae, podfamilije Oncovirinae.

    Etiologija i epidemiologija:
    Bolest se prenosi direktnim kontaktom obolelih sa zdravim mačkama, pri čemu najveću ulogu imaju nazalni iscedak i pljuvačka, a manju feces, urin, aerosol infekcija, jer je virus neotporan u spoljašnjoj sredini. Moguća je i transplancetarna i transmamarna infekcija. Ujedi, zajedničke činije za hranu i vodu predstavljaju visok rizik u prenošenju bolesti. Infekcija je dosta česta kod mužjaka koji izlaze napolje, starosti 1-6 godina.

    Bolest ima 5 stadijuma:
    I-prva replikacija virusa u orofaringsu, tj. u tonzilama i faringealnim limfnim čvorovima,
    II- odatle se posredstvom limfocita i monocita; cirkulacijom širi po celom organizmu,
    III- replikacija u slezini i drugim limfoidnim tkivima, epitelnim ćelijama crevnih kripti i koštanoj srži.
    IV-Daljom replikacijom u koštanoj srži, virus se širi putem inficiranih neutrofila i trombocita koji se ubacuju u cirkulaciju,
    V-infekcija epitelnih ćelije i žlezdanog tkiva sa posledičnim izlučivanjem virusa putem pljuvačke, suza i urinom.

    Klinički simptomi:
    -nespecifični simptomi,kao što su anoreksija, depresija, gubljenje težine, groznica…
    -zbog imunosupresije su česte sekundarne bakterijske infekcije
    -glomerulonefritis
    -stomatitis, gingivitis, periodontitis
    -učestale dijareje,kao posledica prekomernog rasta bakterijske flore
    -povraćanje
    -ikterus
    -rinitis i konjuktivitis
    -dispnoja
    -mioza
    -anizokorija, (nejednakost zenica)
    -glaukom…

    Kliničke sipmtome prouzrokovane imunodeficijencijom kod FeLV i FIV-a je nemoguće razlikovati!!!

    Dijagnostika

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom: neutropenija, limfopenija, neregenerativna anemija, retikulocitopenija, trombocitopenija.

    Biohemijske analize:
    povišena aktivnost jetrinih enzima, bilirubinemija,

    Analize urina:
    bilirubinurija, proteinurija

    Jedina sigurna potvrda je pozitivan rezultat serološkog testa.

    Uzorak:
    Serološki test- detekcija Ag u krvi:1ml pune krvi, plazme ili seruma
    hematologija: 1 ml krvi u epruveti sa EDTA
    biohemija: 2 ml pune krvi ili seruma

  • FIV- virusna imunodeficijencija mačaka

    Definicija:
    Virusna imunodeficijencija mačaka izaziva virus iz familijje, Retroviridae, roda Lentivirus. Etiologija i epidemiologija: Virus se replikuje u linfocitima i makrofagima koji predstavljaju ciljne ćelije. Makrofage predstavljaju glavni rezervoar za virus i preko njih on dospeva do tkiva u celom telu.

    FIV se najčešće prenosi direktim kontaktom zdrave sa obolelom mačkom i to prvenstveno preko rana od ujeda, što znači da su prijemčive mačke koje žive napolju, kao agresivni mužjaci. Moguća je i transplancentarna infekcija.

    Klinički simptomi:

    Raznolika, što najviše zavisi od sekundarnih bakterijskih i drugih infekcija prouzrokavanih imunodeficijencijom samog organizma.
    -dijareja zbog prerastanja fiziološke flore creva
    -infekcije kože i ušiju
    -gljivične i parazitske infekcije
    -uveitis
    -groznica i gubljenje težine u kasnijem toku bolesti
    -glomerulonefritis
    -insuficijencija bubrega
    -promena ponašanja

    Dijagnoza:
    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom: neutropenija, trombocitopenija, neregenerativna anemija, monocitoza, limfocitoza

    Jedina sigurna potvrda je pozitivan rezultat serološkog testa

    Uzorak:
    Serološki test- detekcija specifičnih At u krvi : 1 ml pune krvi, plazme ili seruma
    Hematologija:1ml krvi u EDTA epruveti

  • Toxoplazmoza

    Definicija:
    Parazitsko oboljenje izazvano kokcidijom Toxoplasma gondii. Domaća mačka je glavni domaćin parazita a sve ostale toplokrvne životinje, uključujući i ljude se mogu samatrati parateničnim domaćinom.

    Uzrok, uzročnici:
    Obolela mačka izbacuje nesporulisane oociste putem fecesa. Potpuna sporulacija se zadržava za 1-5 dana. Tada su one potpuno infektivne i njima se može zaraziti bilo koja toplokrvna žitotinja uključujući i mačke. Paratenični domaćin je domaćin u kojime se parazit razvija ali ne završava svoj ciklus. Iz sporociste se oslobađaju sporozoitikoji se umnožavaju u ćelijama tankog creva i pripadajućih limfnih čvorova formirajući tahizoite. Oni se dalje šire po ostalim tkivima organizma gde se dalje umnožavaju. Na kraju se formiraju ciste koje sadrže bradizoite i to najčešće u mozgu, poprečnoprugastoj muskulaturi i jetri. Bradizoit je infektivni oblik i njime se novi domaćin može zaraziti ingestijom nedovoljno obrađenog mesa, slično kao i u slučaju oocista. Kada mačka kao pravi domaćin pojede meso sa bradizoitima, bradizoiti odlaze u epitel tankih creva gde se dalje razvijaju do trenutka kada su sposobni da daju nove oociste.

    Čovek se može zaraziti sporulisanim oocistama iz mačjeg fecesa ili ingestijom nedovoljno termički obrađenog mesa koje sadrži bradizoite.

    Klinička slika:
    -nespecifična (letargija, anoreksija)
    -povišena temperatura
    -neurološke promene (ataksije, tremori, pareze, paralize)
    -respiratorne promene
    -digestivni problemi (povraćanje, dijareja, abdominalni bol)
    -mrtvorođeni mačići

    Dijagnostika:

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom: blaga anemija, leukopenija sa neutropenijom.

    Biohemijske analize: hipoalbuminemija, povišena aktivnost AST i ALT

    Serološki test: Prisustvo antitela

    Uzorak:
    serološki test: 1ml pune krvi, seruma ili plazme
    hematologija: 1 ml EDTA
    biohemija: 2 ml pune krvi ili seruma

  • Štenećak pasa

    efinicija:
    Infekcija pasa izazvana virusom iz roda Morbillivirus (familija Paramyxoviridae) koja uzrokuje akutno i subakutno febrilno i često fatalno oboljenje sa manifestacijama na respiratornim, gastrointestinalnim organima i CNS-u.

    Etiologija i epidemiologija:
    Ovaj virus napada mnoge vrste iz grupe Carnivora, a od kućnih ljubimaca najvažnije je pomenuti pse i feretke. Prirodni put infekcije je preko vazduha ili kapljično. Makrofage nosne šupljine, farinksa i pluća dalje prenose ovaj virus do lokalnih limfinih čvorova gde se virus replikuje. Sedam dana nakon infekcije sva limfna tkiva su inficirana. Tako se virus prenosi do epitela respiratornog i gastrointestinalnog trakta kao i CNS-a. Tokom inicijalnog perioda povišena temperature i limfopenija mogu biti jedini nalazi. Dalji tok bolesti zavisi od imunog odgovora organizma i samog virusa. Kod jakog imunog odgovora bolest može proći subklinički, kod slabog odgovora javlja se subakutna forma a kod izostanka imunog odgovora bolest je letalna. Mlade životinje su prijemčijive od starijih.

    Klinički simptomi:
    – Febra, prvi pik – 3 do 6 dana nakon inficiranja
    – Febra, drugi pik – par dana kasnije, često je u praćena iscetkom iz nosa i očiju, apatijom i gubitkom apetita
    – Gastrointestinalni i respiratorni simptomi – često praćeni sekundarnim bakterijskim infekcijama
    – CNS – neurološki simptomi mogu uslediti nakon sistemskog oboljenja, ali nije obavezno, simptomi vezani za CNS mogu biti sledeći: nervni napadi, nekoordinisana ataksija, pareza, paraliza, mišićni tremor, cervikalna rigidnost
    – Upala očnog nerva, lezija retine
    – Hiperkeratoza šapa i nosne regije
    – Hipoplazija zubne gleđi

    Dijagnoza:

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom: limfopenija tokom ranijeg toka bolesti Analiza bojenog krvnog razmaza: inkluzije u limfocitima a ređe u monocitima, neutrofilima i eritrocitima

    Serologija: Dokazivanje specifičnih At na virus štenećaka (nije moguće razlikovati vakcinalna At od infektivnih) Dokazivanje samog virusa u iscetku iz očiju ili nosa (negativan rezultat ne isključuje samu bolest)

    Uzorak:
    Serološki test: detekcija specifičnih At u krvi : 1 ml pune krvi, plazme ili seruma detekcija Ag, iscedak iz očiju ili nosa uzet sterilnim brisom
    Hematologija: 1ml krvi u EDTA epruveti

  • Herpes virus kod pasa

    Definicija:
    Oboljenje izazvano Herpes virusom

    Etiologija, epizotiologija:
    Po inficiranju, virus može ostati latentan u različitim tkivima. Aktiviranje virusa može biti usled stresa ili terapije kortikosteroida. Kliniči se bolest retko manifestuje kod jedinki starijih od 3-4 nedelje. Usled transplacentarne infekcije tokom poslednje 3-4 nedelje graviditeta dolazi do uginjuća ploda. Najčešće i do mumifikacije istog. Najčešći znak je uginuće štenadi od prvog dana do kraja prvog meseca života (najčešće od 9-14dana).

    Klinički simptomi:
    Simptomi se javljaju kod štenaca i to:
    -dispneja
    -mukopurulentan iscedak iz nosa
    -anoreksija
    -dijareja
    -znaci encefalitisa
    -petehijalna krvarenja po sluzokoži Moguća je i ataksija i slepilo Kod odraslih kuja se ponekada mogu primetiti limfofolikularne ili hemoragične lezije na sluzokoži vagine.

    Dijagnoza
    Serološki test na specifična At.

    Uzorak:
    serološki test: 2ml pune krvi ili seruma

  • Alergije

  • Endokrinologija

    Laboratorijska dijagnostika endokrinih oboljenjaUkratko kod pasa i mačaka Analiza koncentracije hormona u krvi služi kako bi potvrdili dijagnozu ili kontrolisali efekat terapije. Kao uzorak se koristi serum odnosno puna krv. Hormoni su u serumu stabilni duže vremena, preporučuje se ipak čuvanje na temperaturama od 2-8 stepeni. U zamrznutim serumima na -20 stepeni zadržavaju istu aktivnost i nakon više nedelja. Štitna žlezda Hormoni štitne žlezde čija se koncentracija određuje u krvi su T3, T4, TSH, fT4. Koncentracija hormona u krvi se menja više puta u toku dana. Ove promene su potpuno fiziološke i zato je moguće da i pored odsustva kliničkih simptoma koncentracija ispitivanog parametra bude ispod ili iznad referentnih vrednosti. Zbog toga je neophodno da se prilikom dijagnostifikovanja oboljenja uzmu u razmatranje pre svega klinička slika kao i svi drugi parametri, koji mogu da potvrde dijagnozu oboljenja štitne žlezde.U početnoj fazi oboljenja kao i kod subkliničkih slučajeva preporučuje se ponovno ispitivanje krvi nakon 4 nedelje. Supresija koncentracije tiroidnih hormona usled drugog oboljenja poznata je pod nazivom euthyroid sick syndrome i potvrdjena je kod pasa i mačaka.

    Hiperadrenokorticizam
    Dijagnoza ovog oboljenja se laboratorijski potvrdjuje preko koncentracije kortizola odnosno ACTH. Koncentracija ovih parametara krvi je dinamična i pod uticajem različitih faktora. Tako da je funkcionalni test jedini način da se oboljenje dijagnostifikuje sa sigurnošću. Preporučuje se korišćenje LDD test (dexamethason low dose test) zbog svoje specifičnosti i visoke osetljivosti. Nakon početka terapije kontrola se predlaže u odredjenim vremenskim razmacima. Za sve pojedinosti vezane za funkcionalne testove možete kontaktirati našu laboratoriju.

    Hipoadrenokorticizam
    Pored kliničke slike promenjeni koeficijent Na/K može biti pomoć prilikom dijagnostike. Od funkcionalnih testova se preporučuje ACTH stimulacija.

    Diabetes mellitus
    Koncentracija glukoze u serumu je pod uticajem različitih faktora. Pre svega kod mačke se javlja povišena koncentracija kao posledica stresa. U slučaju sumnje neophodno je kontrolisati koncentraciju glukoze na dnevnom nivou. U serumu koncentracija glukoze je stabilna, za razliku od pune krvi, gde se glukoza veoma brzo razlaže. Za praćenje nivoa glukoze u dužem vremenskom periodu se koristi koncentracija fruktozamina.

    Insulinom
    Preporučuje se utvrdjivanje koncentracije Insulina i glukoze iz istog uzorka. Kod ove vrste analize veoma je bitna priprema uzorka. Kako se metabolizam glukoze I insulina odvija u svakoj ćeliji neophodno je da uzorka koji se šalje na analizu bude bez ćelija. Serum je najbolje izdvojiti neposredno nakon koagulacije I centrifugiranja. Nakon izdvajanja seruma od ćelijskog dela krvi

  • Dijabetes melitus

    Predstavlja poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. Postoje 2 tipa:
    • Tip I (insulin zavisni), koji nastaje usled nedostatka insulina zbog oštećenja B- ćelija Langerhansovih ostrvaca ili autoimunih bolesti i
    • Tip II ( insulin nezavisni), kod koga se javljaju promene na receptorima i samom molekulu insulina.

    Uloga insulina u organizmu je da pospešuje upotrebu glukoze koja predstavlja izvor energije.Koncentracija glukoze u krvi zdravih životinja veoma malo varira. ( posle jela do 9 mmol/L)

    Normoglikemija- 3,5- 5,5 mmol/L
    Hiperglikemija- > 11,1 mmol/L

    Faktori koji utiču na pojavu oboljenja su:
    -genetska predispozicija
    -oboljenja pankreasa (neoplazme, zapaljenja)
    -autoimuni pankreatitis (kod ljudi i pasa su dokazana autoantitela na insulin)
    -starosna kategorija
    -gojaznost
    -povećana koncentracija hormona u krvi koji imaju kontra insulinsko delovanje: glukokortikosteroidi, STH, kateholamini, glukagon npr. kod Kušingove bolesti, akromegalije, tumora…

    Kod diabetes mellitusa dolazi do:
    -hiperglikemije
    -glukozurije, jer epitelne ćelije bubrežnih kanalića ne mogu u potpunosti reapsorbovati povećanu količinu glukoze koja dolazi krvlju (to se dešava kada koncentracija glukoze u krvi pređe tkz. prag izlučivanja od 9-11mmol/L.
    -poliurije (osmotska diureza, jer je glukoza osmotski aktivna)
    -polidipsije (zbog poliurije)
    -polifagije (zbog smanjenog iskorišćavanja glukoze)
    -katarakte
    -učestalih infekcija
    -gubljenja težine

    Dg. Merenjem šećera u krvi

  • Određivanje vremena parenja kod pasa

    Polni ciklus kuje se sastoji iz 4 faze: proestrus, estrus, metestrus i anestrus. Kod pasa proestrus traje 3-17 dana, u proseku 9 dana, toliko i estrus (3-21) dan. Utvrđivanje estrusa se vrši na osnovu samih kliničkih manifestacija, citološkom analizom vaginalnog razmaza i određivanjem vrednosti hormona u krvi. Najbolji način za otkrivanje pravog vremena za parenje, odnosno vremena ovulacije, je određivanje vrednosti hormona progesterona u serumu i citološkim ispitivanjem vaginalnog brisa. Početak proestrusa se ogleda u pojavi otečenosti i zacrvenjenosti vulve, promenom ponašanja, pojavom estralne sluzi kao i krvarenjem koje traje 7-10 dana, što je individualno kod svake ženke, a može i da potpuno izostane.

    Nakon krvarenja, tj. pri kraju samog proestrusa, 7-og i/ili 10-og dana od početka polnog ciklusa, treba izvaditi krv životinji i izmeriti vrednost progesterona.

    Na samom početku ciklusa progesteron je veoma nizak i iznosi uglavnom manje od 1 ng/ml. Ukoliko životinja ne ispoljava jasne znake proestrusa, pa samim tim vlasnik ne može da odredi kada je ciklus tačno počeo, pravo vreme za uzimanje krvi se može utvrditi na osnovu vaginalnog brisa. Estralna faza pre ovulacije pokazuje veliki broj orožalih (kornifikovanih) epitelnih ćelija u vaginalnom razmazu.

    Kada je više od 50 % epitelnih ćelija orožalo, tada treba pristupiti određivanju progesterona. Neposredno pred ovulaciju, vaginalni razmaz pokazuje da su sve ćelije orožale i to dominantno anuklearne (od 80% do 100%). Kada vrednost progesterona dostigne vrednost oko 5 ng/ml za 24-48h nastupa ovulacija, kao i planiranje vremena parenja. Nakon ovulacije, jajnoj ćeliji je potrebno 48h da sazri kako bi mogla da bude oplođena i stoga se preporučuje ponavljanje parenja u naredna 2-3 dana. Posle ovulacije, koncentracija progesterona nastavlja da raste dostižući vrednost i do 80 ng/ml, koja se zadržava u narednih 60 dana, bez obzira da li je kuja ostala skotna ili ne.

    Uzorak:
    Nivo progesterona: puna krv, najmanje 2mla

  • Dokazivanje ždrebnosti kod kobila

    Tokom trudnoće kobile postoji karakteristična promena u koncentraciji hormona. Upravo promene u koncentraciji određenih hormona se koriste za dokazivanje ždrebnosti kod kobila.

    PMSG – Od 36 dana ždrebnosti na endometrijumu se dešavaju promene koje dovode do stvaranja takozvanih čašica. U njima se stvara hormon PMSG. PMSG dostiže merljivu koncentraciju četrdesetog dana. Visoka koncentracija se održava do stotog dana ždrebnosti. Neke životinje mogu zadržati visoku koncentraciju i do 120, pa i 130 dana.

    PMSG- dokaz visoke koncentracije PMSG-a od 40 do 100 dana graviditeta je dokaz ždrebnosti kobile.

    Estronsulfat – Od 35 dana ždrebnosti počinje lučenje ovog hormona. Tek nakon 80 pa sve do 160. dana koncentracija se maksimalno povećava,nakon čega blago pada.

    Estronsulfat – visoka koncentracija ovog hormona posle stotog dana, pa sve do kraja graviditeta, dovoljan dokaz ždrebnosti kobile.

    Dijagnoza

     

    Uzorak – puna krv (žuti ili crveni poklopac) Rezultati – 10dana

  • Test malim dozama deksametazona

    LDD test (dexamethason low dose test) Dijagnoza hiperadenokorticizma se laboratorijski potvrdjuje preko koncentracije kortizola odnosno ACTH. Koncentracija ovih parametara krvi je dinamična i pod uticajem različitih faktora. Tako da je funkcionalni test jedini način da se oboljenje dijagnostifikuje sa sigurnošću.

    Uputstvo za test je sledeće:
    -ostaviti psa bez hrane preko noći
    -ujutru izvaditi 1. uzorak krvi u serumsku epruvetu, min 2ml -aplikovati 0,01mg/kg dexamethasona IV
    -nakon 4 sata od aplikovanja dexamethasona izvaditi 2. uzorak krvi u serumsku epruvetu
    -nakon 8 sati od aplikovanja dexamethasona izvaditi 3. uzorak krvi u serumsku epruvetu
    -pozvati VetLab na 011-380 89 05

    Epruvete nakon svakog uzorkovanja promešati i čuvati u frižideru!

  • Određivanje terapijske doze Phenobarbitala

    Phenobarbital je antikonvulzivni lek i smatra se lekom izbora u lečenju epilepsije kod pasa i mačaka. Relativno je bezbedan, efikasan i nije skup.

    Početna doza je 2.0 mg/kg telesne mase, P/O na 12 sati tj. 2x dnevno. Posle 2-4 nedelje terapije treba izmeriti koncentraciju phenobarbitala u serumu, da bi se utvrdilo da li je postignuta optimalna terapijska koncentracija.

    Stabilne koncentracije phenobarbitala u krvi se postižu tek nakon 7-10 dana zbog njegovog dugog poluživota.

    Optimalne terapijske koncentracije u serumu su 107-150 umol/L za pse i 45-129 umol/L za mačke. Ukoliko je koncentracija niža od 86 umol/L, dozu treba povećati za 25% i za 2 nedelje opet treba proveriti koncentraciju phenobarbitala u serumu.

    Ukoliko životinja ima oštećenje jetre ili smanjenu koncentraciju albumina u krvi, treba oprezno dozirati lek i redovno podvrgavati životinju laboratorijskoj kontroli.

    Vrednosti GGT i ALP su povećane kao posledica terapije phenobarbitalom.

  • Citologija

    Definicija:

    Citološki preparat Posmatranje jednog citološkog preparata ispod mikroskopa ima za cilj da napravi razliku izmedju zapaljenja, hiperplazije ili neoplazije. Odnosno da napravi razliku izmedju benigne i maligne tumorozne promene, što je i najbitnije za dalju prognozu i terapiju.Pravilno napravljen citološki preparat čini jedan sloj neoštećenih ćelija na mikroskopskoj pločici.

    U zavisnosti od vrste uzorka, preparati se prave na nekoliko načina:

    -Bistre, vodenaste tečnosti. Sadržaj ciste, sediment urina. Koristi se tehnika sedimentacije, tj. centrifugiranja na malom broju obrtaja.

    -Bistre, viskozne tečnosti. Sinovija. Tehnikom sedimentacije ili kratkog razmaza.

    -Tečnosti sa velikim brojem ćelija i viskozne u većoj meri. Krv. Direktan razmaz na mikroskopskoj pločici.

    -Veoma viskozni uzorci. Trahealni iscedak. Kompresioni preparat.

    -Čvrsti uzorci tkiva Otiskom ili histološki preparat.

    Napomena: Bistri punktati imaju mali sadržaj ćelija, ali suprotno ne važi da mutni punktati sadrže veliki broj ćelija. Zamućenje može poticati i od masnih kapljica ili od sadržaja raspadnutih ćelija.

    Dijagnostika

    Uzorkovanje i pravljenje citološkog preparata mora se prilagoditi materijalu koji se uzorkuje. Za svaku vrstu pomoći prilikom uzorkovanja vam stojimo na usluzi.

    Aspiraciona biopsija (FNA) predstavlja jednostavnu dijagnostičku metodu za identifikaciju lokalizovanih tumoroznih promena. Recimo biopsija limfnih čvorova, kožnih i podkožnih tumora ili štitne žlezde.

    Metoda je minimalno invazivna za samog pacijenta i najčešće nije neophodno koristiti sedaciju prilikom uzorkovanja.

    Sprovedeno je i nekoliko uporednih studija koje su uporedile rizike koje nose aspiraciona biopsija i klasična biopsija jetre, slezine i drugih organa i masa u abdomenu. Rezultati ovakvih istraživanja su na strani aspiracione biopsije kao načina uzorkovanja sa manjim rizicima i sa dobrim rezultatima.

    Uz pomoć igle malog lumena uzorkuje se ćelijski materijal, koji se onda prenosi na mikroskopsku pločicu. Preparat se suši na vazduhu pola sata bez pokrovnih ljuspi. Fiksiranje alkoholom nije potrebno, a slanje pločice sa materijalom se vrši u posebnim kutijicama za transport koje možete dobiti u našoj laboratoriji.

    Najvažnije od svega je pravilno uzorkovati materijal, kao i kod svih uzoraka koji se šalju na laboratorijsku analizu. Ako želi da vežba uzorkovanje pre nego se pojavi pravi pacijent, može da pokuša sa biopsijom parčeta mesa ili viršle.

  • Tečnosti u telesnim dupljama

    Nakupljanje tečnosti u telesnim dupljama može biti simptom različitih bolesti. Ispitivanje sadržaja koji je uzorkovan  punkcijom grudne duplje ili abdomena pomaže dijagnostici uzroka nakupljanja  tečnosti u telesnim dupljama. Na osnovu pojedinačnog parametra analize nije moguće doneti potpun zaključak o razlogu nakupljanja tečnog sadržaja. Neophodno je uzeti u obzir potpuni nalaz i  kliničku sliku, kao i biohemijske i hematološke nalaze. Na osnovu svih dostupnih i relevantih podataka dolazi se do dijagnoze uzroka i način nastanka poremećaja.

     

    Ascit Likvidotoraks
    Diferencijalna

    dijagnoza:

    -Adipositas,

    -Meteorizam creva,

    -Trudnoća,

    -Hepatomegalija,

    -Splenomegalija,

    -Piometra,

    -Ruptura mokracne besike,

    -Neoplazija

    -itd.

    Diferencijalna dijagnoza:

    -Opstrukcija,

    -Pneumonia,

    -Tracheitis,

    -Bronchitis,

    -Strano telo,

    -Neoplazija

    -itd.

     

     

    Uzorkovanje se vrši torakozentezom odnosno abdomenocentezom. Preporučuje se uzorkovanje pod kontrolom ultrazvuka, kako bi se sprečile eventualne povrede unutrašnjih organa. Punkciju je moguce izvesti kod životinje koja leži ili koja stoji, u zavisnosti od stanja u kojem se nalaze. Ukoliko se punkcija radi bez ultrazvuka, preporučuje se uzorkovanje na  životinji dok stoji. Mesto na kome se punktira potrebno je obrijati i dezinfikovati i tako pripremiti za aseptično uzimanje uzorka.

     

    Materijal za uzokovanje:     

    -sterilne igle

    -sterilni špricevi

    -EDTA epruveta

    (epruveta sa antikoagulansom izbora, najčešće označena ljubičastom bojom)    

    Torakocenteza se vrši uz pomoć venske kanile ili igle veličine 0,9mm. Lokacija punkcije toraksa zavisi od klinicke slike i od nalaza rendgenskih snimaka. Sa leve strane se sadržaj može bezbedno punktirati u drugom medjurebarnom prostoru.

    Za abdominocentezu se takodje koriste venske kanile, igle veličine 0,9mm ili trokar. Najpogodnije mesto za punkciju se nalazi 2 cm kaudalnije od pupka u nivou linea albe.

    Izmedju 3 do 5ml uzorka je dovoljno za potpunu analizu punktata, uključujući hemijske, citološke i mikrobiološke analize.

    Prilikom analize punkata opisuje se sledeće:

    -Boja i transparentnost,

    -Konzistencija

    -Specifična težina,

    -Ukupni proteini,

    -Ukupan broj ćelija,

    -Diferencijalna citologija,

    -Prisustvo bakterija,

    -Prisustvo lipida.

     

    Transudat Modifikovani transudat Aseptični eksudat Septični eksudat Hemoragični punktat Uroabdomen Hilus

     

    Boja

     

    providna

     

    Bledo žuta do žuta Bledo žuta do žuta

     

    Žuta, purulentna Bledo roze do crvene Bledo žuta do žuta Bela
    Transparentnost Bistra Bistra do zamućena Zamućena Mutna Zamućena do mutna Bistra do zamućena Mutna
    Konzistencija Serozna Serozno, Seromukozna Serozno,

    Seromukozna

    Viskozna Viskozna Vodenasta Viskozna
    Specifična težina <1.018 1.018-1.025 >1.018 >1.018 >1.018 >1.018 >1.018
    Ukupni proteini

    (g/dL)

    <2.5 2.5-5.0 >3.0 >3.0 >3.0 >3.0 >3.0
    Ukupan broj ćelija/µl <1000 500-10000 >5000 >5000 >1000 <1000 <1000
    Diferencijalna citologija Mezotelne ćelije

    Limfociti

    Makrofagi

    Mezotelne ćelije

    Neutrofili

    Limfociti

    Makrofagi

    Eritrociti

    Mezotelne ćelije

    Nedegenerisani neutrofili

    Makrofagi

    Eritrociti

    Mezotelne ćelije

    Degenerisani neutrofili sa fagocitovanim bakterijama

    Makrofagi

    Eritrociti

    Ćelije krvi Mezotelne ćelije

    Eritrociti

    Neutrofili

    Mezotelne ćelije

    Neutrofili

    Limfociti

     

    Bakterije

    +(++)

    Lipidi

    +++

     

    Etiologija nastanka ascita odnosno likvidotorksa može biti različita. Potrebno je razumeti razlog i način nastanka poremećaja.

     

    Transudat

     

    Hipoproteinemija

    Oboljenja jetre

    Gubitak proteina preko

    gastrointestinalnog i urinarnog sistema

    Neoplazija

    Opstrukcija limfnih tokova

    Prehepatična i hepatična portalna hipertenzija

     

    Modifikovani transudat

     

    Neoplazija

    Opstrukcija limfnih tokova

    Oboljenja desnog srca

    Posthepatična portalna hipertenzija

    Opstrukcija vene cave caudalis

     

    Aseptični eksudat

     

    Gastrointestinalna perforacija

    Volvulus

    Neoplazija

     

    Septični eksudat

     

    Absces

    Ruptura materice kod piometre

    Sepsa

    Penetrirajuće rane

     

    Hemoragični punktat

     

    Trauma

    Koagulopatije

    Hemangiosarkoma

    Neoplazija

     

    Uroabdomen

     

    Ruptura mokraćne bešike i/ili mokraćnih

    puteva

     

    Hilus

     

    Opstrukcija limfnih puteva

    Trauma

    Neoplazije

     

     

    -Kod povećanog pritiska u Veni cavi dolazi do otežane cirkulacije limfe od periferije, koja prenosi sa sobom i rastvorene supstance. Zbog ovoga može doći do nakupljanja tečnosti u telesnim dupljama. Na isti način do poremećaja može dovesti ograničena cirkulacija kroz limfne čvorove.

    -Kod insuficijencije desnog srca ili kod staze portalnog krvotoka dolazi do prelaska tečnosti iz jetre u abdomen.

    -Tumori na različite mogu da dovedu do pojave tečnosti u telesnim dupljama. Mehaničkim pritiskom na limfne i /ili krvne sudove. Menjanjem gradje krvnih sudova olakšavaju proteinima da izadju iz kapilara. Tumorozne promenjene ćelije izlučuju produkte svog metabolizma u telesnu duplju i na taj način mogu promeniti onkotski pritisak.

    -Kod hipoproteinemije, zbog smanjenog onkotskog pritiska u krvnim sudovima, tečnost se kreće ka periferiji. Nakuplja se u tkivima i telesnim tečnostima.

    -U telesnim dupljama se mogu naći i krv recimo kod akutnih trauma, kao i xilus kod rupture ductusa thoracicusa.

     

    Citologija

    Iz sedimenta koji se dobije nakon centrifugiranja 5 do 10 ml punktata može se napraviti citološki preparat, koji u zavisnosti od broja i vrste zastupljenih ćelija ukazuje na uzrok nastanka i prirodu punktata.

    Ćelije bele krvne loze – nalaze se kod hipoproteinemija, ciroza jetre, insuficijencije srca, FIPa, krvarenja, malignih oboljenja, infekcija.

    Mezotelne ćelije – se sreću kod hipoproteinemije, septičnih i aseptičnih zapaljenja, insuficijencije srca, krvarenja, malignih oboljenja.

    Eritrociti – su čest nalaz kod punktata, u većem broju se nalaze kod krvarenja, rupture tumora ili kontaminacije uzorka prilikom samog uzorkovanja.

    Trombociti – se sreću kao kontaminacija uzorka prilikom punktiranja. U većem broju su zastupljeni kod akutnih krvarenja ili ruptura tumora.

    Tumorozne ćelije – se nalaze kod različitih karcinoma, limfosarkoma, malignog histiocitoma, mastocitoma, retko i kod sarkoma.

     

    Biohemijske analize punktata

    Uzorak je moguće ispitati i standardnim biohemijskim metodama. Na ovaj način se moće potvrditi ili isključiti prisustvo hilusa u uzorku, odrediti ukupni proteini, odnos izmejdu albumina i globulina.

    Kod zapaljenskih i degenerativnih procesa, povećava se aktivnost Laktat dehidrogenaze (LDH) u punktatu.

    Prisustvo bilirubina ili kreatinina u punktatu ukazuju na rupturu žučne kese, odnosno mokraćne bešike.

    Kod akutnog ili eksudativnog pankreatitisa, registruje se povećana aktivnost amilaze i lipaze.

     

    Literatura:

    W.Baumgartner (2002) Klinische Propädeutik der inneren Krankheiten und Hautkrankheiten der Haus- und Heimtiere, 344:346, Parey Buchverlag Berlin 2002

    Johannes Hirschberger (1999) Klinische Labordiagnostik in der Tiermedizin, 22.Körperhöhlenergüsse, 235:240, Schattauer, Stuttgart 1999

    Kenneth S.Latimer, Edward A.Mahaffey, Keith W Prasse (2003) Clinical pathology, 388, 397-398, Iowa State Press, A Blackwell  Publishing Company 2003

    Denny J. Meyer, John W.Harvey(2004) Veterinary Laboratory Medicine, 280, 247, 239, Saunders, An Imprint of Elsevier, 2004

    Morag G. Kerr (2002) Veterinary Laboratory Medicine, 173:176, Blackwell Science, Iowa 2002

  • Test supresije visokim dozama dexametazona

    umori nadubrežnih žlezda funkcionišu nezavisno od pituitarnog ACTH. Samim tim, kod hiperadrenokorticizma uzrokovanog tumorom nadubrežnih žlezda, neće doći do smanjenja koncentracije kortizola, bez obzira na dozu deksametazona koju aplikujemo.

    Suprotno ovome, supresija lučenja ACTH kod pituitarnih tumora varira, i doza deksametazona može da bude od značaja. Sukcesivnim povećavanjem doza deksametazona, mi ćemo u jednom momentu suprimirati lučenje ACTH, kod većine pasa sa hiperadrenokorticizmom zavisnim od pituitarne žlezde.

    Protokol supresije visokom dozom deksametazonom je sličan onom gde se aplikuju male doze deksametazona, s tim što se u ovom slučaju koriste veće (i to 10 puta) doze. Kod testa visokom dozom i.v. se aplikuje deksametazon u dozi 0.1 mg/kg TM, u cilju supresije lučenja ACTH. Uzorak krvi se uzima neposredno pre aplikacije deksametazona, i 4h ili 8h nakon ove aplikacije.

    Dakle, dovoljno je uzeti dva uzorka krvi. Prvi je svakako pre aplikacije, dok je drugi po izboru 4 ili 8 sati nakon ove aplikacije. Ukoliko je koncentracija kortizola merena kod drugog uzorka manja od 1.4 µg/dl, odnosno, < 50% početne koncentracije kortizola (prvi uzorak), smatra se da životinja ima hiperadrenokorticizam zavisan od pituitarne žlezde.

    Kada je kortizol pri drugom merenju veći ili jednak od 50% početne koncetracije, to mogu biti oba stanja pomenuta u prvom pasusu.

    Ukoliko nijedna od pomenutih vrednosti nije izmerena, supresija nije uspela. Mogu se aplikovati doze deksametazona i veće od 0.1 mg/kg TM, kod pasa koji su rezistentni na pomenutu dozu. Ipak, učinak je skroman jer su ovakve životinje rezistentne i na ove veće doze.